Уздуж и попријеко: Велики комбинатори

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

ШТО је више сијела, прела и сличних тандркања око уставних и којекаквих реформи, мени све више на памет пада Остап Бендер. Онај "Велики комбинатор", који је до жељеног циља дошао истрајним, упорним и нељудским досађивањем својој жртви. И који је тако стечен капитал изгубио истог тренутка када је прешао границу. Јер, мени се чини да и ми имамо неке савремене "Велике комбинаторе", чији притисци и несносна гњаважа прелазе све границе здравог разума. И од којих се, једноставно, не може одбранити, баш као ни од досадних мува, које непрекидно зунзарају са једног на друго мјесто, које их, по неписаном правилу, највише привлачи.. A највише их привлаче сто одсто непробављиве идеје Хариса Силајџића. С обзиром на то да је Харис врло ограничених домета и способности, зато му је требало обезбиједити неограничену подршку, одговарајућу мрежу помагача и осталу логистику без икакве логике... Зато је и дошло до појаве једне "уставоцидне" творевине засноване на комбинацији бендеровске демагогије и Силајџићеве "харизме"... A на њиховим заједничким методима рада позавидио би им и сам Остап Бендер. Јер, док је онај књишки Остап своју "станицу за откуп рогова и копита" користио само као фиктивну фирму, данашњи Бендери упорно покушавају да сложе рогове у једној фиктивној врећи званој БиХ, у којој су се и добро "закопитили". Док је у суштини безопасни Остап јурио "Златно теле", ововремени Бендери од нас праве обичну телад са функцијама преживања и преживљавања, и функционерима који нас пред њима представљају... Данашњи Остапи су ту да умјесто нас размишљају о свему, а посебно о цјелокупној "функционалности" тора у који су нас стрпали. Да руше или премјештају наше ограде, да нас цијепе против бјеснила, да нам иза ува задијевају јединствене идентификационе ознаке, да нам постављају и смјењују чобане, да нам мало пуне, а много више испражњавају јасле... Коначно, и да нас музу када, и ако затреба... A ја се, онако баш телећи, питам, гдје се то дјенуше сва она, у међувремену проведена "побољшања функционалности"? Заживјеше ли нам онај Институт за ветеринарство и Ветеринарска инспекција БиХ, тако неопходни за наше, прије свега, ментално здравље? Колико су нам "функционалније" разне ОСЕ, СИПЕ и остали главоношци, којима дадосмо да "ћерају по гори вуке и хајдуке", а да и дан-данас то, умјесто њих, мора да ради "нефункционални" МУП Српске? Колико нам је "функционалнија" и некадашња ДГС, а данас Погранична полиција БиХ, која нас од шверца стране стоке штити искључиво на службеним граничним прелазима? Је ли нам се отимање сопственог сијена из јасала Управе за индиректно опорезивање показало много "функционалнијим" од посједовања властите Царине? A сва та "побољшања" су нам сервирали ови наши Остапи, који би, зарад "још функционалније БиХ", и Устав да нам мијењају. Чак и без нас ако треба. Зато, када ми неко спомене "функционалну државу", ја одмах добијем кравље лудило, јер стекнем утисак да жели да са мојим здравим мозгом општи на неприличан начин. A Остапи свакога дана и у свакоме погледу све више напредују... Док једног лијепог дана не пређу границу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.