Уздуж и попријеко: Устави, мајсторе...

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

ЈЕДИНО што би ме у евентуалној уставној реформи могло обрадовати, јесте прилика да се коначно позабави и мјестом и улогом Уставног суда БиХ. И да се већ једном натенане, и са пуним разумијевањем ишчита Устав БиХ, који сасвим прецизно одређује шта овај суд има да ради. A нема шта није радио у протеклом периоду. Упуштао се чак и у оцјену и процјену да ли је појединим одлукама повријеђен витални интерес све имагинарнијих појава које се називају народом. A о постојању права Уставног суда да овако нешто ради, нема ни једне једине ријечи у Уставу БиХ. Јер је не може ни бити, с обзиром на то да је за ове работе установљен искључиво Дом народа у Парламентарној скупштини БиХ. У којем би се, поред примања плата и осталих додатака, требали заступати интереси народа, а првенствено они који се народу учине "виталним". И јер се само у Дому народа било која одлука Парламента БиХ може прогласити деструктивном по те интересе. Међутим, код нас се највиталнијим сматрају интереси разних мудраца са истока, а нарочито са запада, тумача свега и свачега, увијек кадрих да нас за тили час пресвуку и завију у ново, реформско рухо. И који нас, са ентузијазмом својственим Сулејману Тихићу, убјеђују да не ваља читати како је написано, већ онако како се учини њима згодним. И према којима постојећи Устав БиХ "море, факат; да бидне, али не мора и да значи...". На примјер, ако се деси да у Дому народа нешто и "заштека", па се неки народ позове на заштиту виталног националног интереса и при томе остане тврдоглав до краја, ствар се може прослиједити и Уставном суду БиХ, на "преиспитивање процедуралне исправности случаја...". Колико знам и разумијем, ова процедурална исправност би подразумијевала само то да Уставни суд БиХ провјери исправност процедуре, то јест је ли таква одлука донесена како Бог и Пословник заповиједају. Но, види чуда! Уставни суд БиХ је себи дозвољавао и луксуз да сам оцијени и процијени шта је добро за народ, без обзира на то шта о њему мислили и исказали народни депутати. Па макар се радило и о захтјеву за заштиту и равноправну заступљеност језика са којим се идентификује хрватски народ у БиХ. Тако је Уставни суд БиХ донио обзнану по којој између њега и народа више неће бити никаквих посредника, па макар и оних, од народа непосредно изабраних. Наравно, постоји и изрека по којој изузетак само потврђује правило. A чија примјена је код нас довела до тога да смо од Устава БиХ у међувремену направили огромну збирку изузетака, у којој су се изгубила сва Дејтонска правила. Зато се искрено прибојавам свих идеја по којима би све оне пословничке и сличне буре у чаши воде рјешавао овакав Уставни суд БиХ. A још искреније се надам да ће неко, током уставних реформи, напокон посегнути и за уставном одредбом по којој "Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији избор троје судија (Уставног суда БиХ) које бира предсједник Европског суда за људска права...". Јер ми је нелогично да три странца боље од народа знају шта су народни интереси и интересовања. Баш као што и сви остали странци у БиХ, уз дебео интерес, односно камату, боље од нас знају шта је нама чинити или не чинити. И што сматрам да треба на вријеме "уставити" оне који би да овакав, постојећи Уставни суд БиХ, по одласку високог представника прогласе новим врхунским ауторитетом за тумачење свега и свачега. И да тако не дођем у ситуацију да нашим шоферима узвикнем: "Устави, мајсторе, има изаћ'!".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.