Уз амин градске управе нелегална градња у строгом центру Бањалуке

Горан Маунага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Уз амин градске управе нелегална градња у строгом центру Бањалуке

БAЊAЛУКA - Пословни објекат у центру Бањалуке у Јеврејској улици, чији је инвеститор фирма "Бау-комерц", изграђен је мимо Регулационог плана, али и рјешења Одјељења за просторно уређење Aдминистративне службе града Бањалука.

Иако већ озидани објекат, који "Бау-комерц" гради за једну банку, има већу спратност и квадратуру него што је предвиђено Регулационим планом и рјешењем, Одјељење за инспекцијске послове града Бањалука на то не реагује.

Град не поштује Регулациони план

Према Регулационом плану града Бањалука на овом мјесту предвиђен је објекат који се састоји из два дијела. Регулационим планом први дио објекта има приземље, један спрат и поткровље. Други дио објекта, по плану, треба да има приземље плус два спрата.

Сваки и случајни пролазник центром града, међутим, може да се увјери да објекат, који је никао, изгледа потпуно другачије. "Бау-комерц" одступио је од Регулационог плана и направио по два спрата више на оба дијела објекта, плус подруме.

Регулационог плана града, који има снагу закона, није се држала ни Aдминистративна служба града Бањалука. Та служба издала је рјешење којим је "Бау-комерцу" одобрила градњу објекта из два дијела од којих први дио има подрум, приземље, два спрата и повучену етажу. Други дио има подрум, приземље и три спрата.

Рјешење Aдминистративне службе града од 3. јуна 2010. године потписала је начелник Верица Кунић и оно је у посједу "Гласа Српске".

Објекат који је озидан не одговара ни Регулационом плану, нити рјешењу градске управе. Тако први дио озиданог објекта има подрум, приземље плус четири спрата и не постоји повучена етажа. Други дио објекта има подрум, приземље и три спрата.

gradska upravaМинимална накнада и паркинг

И то није све. Иако је на овој локацији Центар 1 цијена квадрата изграђеног пословног објекта у продаји око 8.000 КМ, "Бау-комерц" је за градњу око 3.000 метара квадратних пословног објекта у градску касу платио свега око 410.000 КМ обавеза. У продаји 3.000 квадрата на тој локацији по цијени квадрата од 8.000 КМ износи 24 милиона.

Према рјешењу Одјељења за просторно уређење Aдминистративне службе града од 3. јуна 2010. године "Бау-комерцу" утврђена је накнада за ренту у износу од 136.711 КМ и накнада за грађевинско земљиште у износу од 274.933 КМ.

Начелник Одјељења за просторно уређење Верица Кунић каже да је на овој локацији износ просјечне накнаде за једнократну ренту по квадратном метру корисне површине објекта 49,80 КМ, а накнада за трошкове уређења 100,15 КМ.

Према њеним ријечима, "Бау-комерц" је платио дажбине за 2.969 метара квадратних корисне површине, али и то умањено.

- Износ је умањен због постојања старог стамбеног и помоћног објекта површине 224,50 метара квадратних који су се налазили на тој локацији и који су планирани за рушење. Зато је наплаћено за 2.745 метара квадратних површине - навела је Кунићева.

Каже да су износи за наплату у градску касу утврђени на "основу јединичне цијене плаца и укупне корисне површине".

Кунићева није одговорила на питања "Гласа Српске" како је потписала рјешење не поштујући Регулациони план, те како је одобрена изградња овог објекта без иједног предвиђеног паркинг мјеста.

Постојећи Регулациони план на овом простору предвиђа приступни пут до овог објекта, преко паркинга који сада користи Инспекција града. Град је "Бау-комерцу" за приватни објекат на овај начин бесплатно омогућио и јавни паркинг код Грунтовнице.

Пут до јавне парцеле за мале паре

Aли ни овдје није крај. Поставља се питање како је "Бау-комерц" дошао до више парцела, обједињених у једну, на којима гради зграду за Фолкс банку, чији је директор Мићо Врачар.

Наиме, "Бау-комерцу" су три парцеле продали чланови породице Мирковић, којима је те парцеле непосредно прије тога, путем директне погодбе, продао Град Бањалука, уз образложење да се парцела на којој су имали породичну кућу обједињује. Земљиште је до тада било јавна површина којом је управљао Град.

Закључком број 19-050-1950/2009 од 18. децембра 2009. године утврђен је Приједлог о давању сагласности за закључење уговора о продаји тог земљишта непосредном погодбом. Уговор о продаји земљишта са Мирковићима Градска управа Бањалука потписала је у фебруару прошле године.

Град је Мирковићима продао парцеле укупне величине 162 метра квадратна за 81.000 КМ, иако је на снази била Одлука високог представника о забрани прометовања државном имовином.

Тих 81.000 КМ Мирковићима је за куповину земљишта дао власник "Бау-комерца" Веселко Малбашић, што се види из уговора који су у посједу "Гласа Српске". Малбашићева фирма "Малбашић компани" од 2007. године је стоодстотни власник "Бау-комерца" и један од највећих градитеља у Бањалуци.

Интересантно је да је породица Мирковић, прије продаје земљишта "Бау-комерцу", по праву прече куповне Граду понудила те и друге парцеле у Јеврејској улици укупне величине 1.015 метара квадратних за 381.000 КМ. Град то није прихватио, иако је реална цијена квадрата земље у Центру 500 КМ, па би парцела од 1.000 квадрата коштала 500.000 КМ.

Колико је овим Град изгубио, а добили Мирковићи и "Бау-комерц" говоре и подаци из уговора по којима је "Малбашић компани" дужан да поред 81.000 КМ, датих Мирковићима авансно, члановима ове породице умјесто још 300.000 КМ у кешу да власништво над неколико станова и гарсоњера на другој локацији у центру града. На овај начин, не уплаћујући новац у кешу, "Бау-комерц" је избјегао и плаћање пореза на вриједност некретнина.

"Бау-комерц", заступан по директору Драгану Штехеру, према уговору који је такође у посједу "Гласа", Мирковићима је на име дуга од 300.000 КМ дао станове и гарсоњере у улици Светозара Марковића. За укупно четири члана породице Мирковић дали су девет станова, осам гарсоњера и три гаражна мјеста. Станови и гарсоњере су укупне површине око 700, а гараже 60 метара квадратних. Цијена метра квадратног на тој локацији је око 2.800 КМ, па није тешко израчунати да је укупна цијена непокретности датих за парцеле у центру око два милиона КМ.

У "Бау-комерцу" су казали да власник "Малбашић компаније" Веселко Малбашић не може да се јави због обавеза и одговори на питања "Гласа Српске" и да ће то учинити кад буде могао.

Из Одјељења за инспекцијске послове Града Бањалука ни послије скоро седам дана чекања није нам стигао одговор на питање да ли је инспекција утврдила неправилности у изградњи овог пословног објекта.

Из Aдминистративне службе града ћуте на питања која смо им упутили како је дошло до одступања у градњи и од важећег Регулационог плана и од рјешења Одјељења за просторно уређење.

MalbasicПорез

Пореска управа РС саопштила је раније да "Малбашић компани" за период од 10. марта 2005. до 10. марта 2010. године дугује 1.222.514 КМ пореза. У записнику о инспекцијском надзору наводи се да "Малбашић компани" није правилно утврдила пореску основицу за обрачун пореза на добит у 2008. години чиме је оштећен буџет РС за 648.510 марака. У годишњој пореској пријави за 2008. годину та фирма пријавила је бруто приход од 6.371.196 марака, а контролом је утврђен бруто приход од 12.803.820 марака. "Малбашић компани" упутила је жалбу на утврђене чињенице Одбору за рјешавање пореских жалби при Министарству финансија РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.