Увозне повластице Хрватској уништавају домаћу производњу

Сарајево, Бањалука - Омогућавање бесцаринског увоза из Хрватске за годину би уништило домаћу пољопривредну производњу и прерађивачку индустрију, једногласни су у оцјени привредници страхујући да ће власти прихватити ултимативни захтјев највиших институција ЕУ.

Европске институције захтијевају да Хрватској, у складу са принципима традиционалне трговине, буду омогућене повластице при извозу у БиХ иако је она одавно чланица ЕУ. Суштина захтјева је да БиХ омогући Хрватској да извози у БиХ под условима који су важили прије него што је постала чланица ЕУ, односно без царина.

Европски парламент изгласао је обуставу трговачких повластица за БиХ, које се углавном односе на могућност бесцаринског извоза одређених прехрамбених производа у ЕУ, због тога што је БиХ одбила да прилагоди Споразум о стабилизацији и придруживању (СПП) са ЕУ. Те повластице биће обустављене од 1. јануара 2016. године ако ССП не буде прилагођен. Савјет за опште послове ЕУ је истовремено закључио да БиХ мора у потпуности испунити обећања и обавезе из ССП-а. Под ознаком хитно наведено је прилагођавање ССП-а након приступања Хрватске ЕУ.

БиХ је дуго одолијевала притисцима ЕУ, а привредници су једногласни да ни сада не смију попустити јер би то значило омогућавање бесцаринског увоза не само из Хрватске, него и осталих земаља ЕУ који би потпуно угушио домаћу пољопривредну производњу и прерађивачку индустрију. Потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић каже да је празна прича да би попуштање пред овим захтјевом значило само бесцарински увоз из Хрватске.

- Третман који добије Хрватска имају све земље ЕУ. Ако би БиХ пристала на овај захтјев, од 1. јануара би све земље ЕУ могле да извозе у БиХ без царине. У том случају наша привреда би доживјела колапс јер није спремна да се избори са много снажнијом европском конкуренцијом. Очигледно је да је увозни лоби успио да ово питање наметне као нешто о чему ЕУ са БиХ разговара скоро на начин "узми или остави" - рекао је Васић.

Он је нагласио да су земље ЕУ, након што им је забрањен извоз у Русију, својим компанијама дале велике субвенције с циљем очувања производње и да та субвенционисана роба завршава на нашем тржишту по ниским цијенама, што урушава домаћу привреду.

- Када би та роба долазила и без царине, за само годину то би потпуно уништило нашу производњу - казао је Васић.

Додао је да је преговарачки тим БиХ изузетно добро бранио њене интересе у преговорима са ЕУ, али да је очигледно неко излобирао и наметнуо другачији став.

- Једино што можемо прихватити јесте да идемо на постепено прилагођавање, односно да евентуално при уласку БиХ у ЕУ, посљедња мјера усаглашавања буде ова. Врло битна чињеница коју као аргумент у преговарању са ЕУ може да има наша комисија је да никакве промјене не би смјело бити док је на снази обустава извоза у Русију и субвенционисање производње у ЕУ - нагласио је Васић.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић каже да је апсолутно неприхватљиво да Хрватска добије статус који имају чланице регионалне зоне слободне трговине.

- Хрватска је тај статус изгубила уласком у ЕУ. Уколико би га поново остварила, све гране пољопривредне и прехрамбене индустрије биле би угрожене, а дугорочно посматрано неке и уништене. Имајући у виду да је овај захтјев присутан од уласка Хрватске у ЕУ, то се негативно одразило на нашу привреду и у погледу "сељења" производње из Хрватске у РС и БиХ, а негативно се одражава и на развој, прије свега, производње животињског поријекла у погледу инвестиција у постојеће, па и нове капацитете - нагласио је Благојевић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић рекао је да је мјера коју је изгласао Европски парламент већ раније најављена и да није изненађење.

- О овоме говоримо мјесецима. Ради се о аутономним мјерама ЕУ везаним за практичне привилегије и бенефите за бесцарински извоз воћа и поврћа у ЕУ. Сасвим је јасно да Европска комисија условљава БиХ адаптацијом ССП-а. Оног момента кад буде усаглашен, Европска комисија ће поново размотрити могућност наставка привилегованих мјера бесцаринског извоза воћа и поврћа у ЕУ - рекао је Шаровић.

Казао је да је Предсједништво БиХ усвојило нову преговарачку позицију, да је именован нови преговарач и да је договорено да ће БиХ приступити адаптацији СПП-а.

- Ипак, не могу сада да говорим како ће све изгледати - рекао је Шаровић.

Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак рекао је да је прилагођавање ССП-а један од главних приоритета у односу са Европском комисијом.

- У року од седам до десет дана треба да сједне преговарачки тим БиХ са Европском комисијом и да преговори почну. Надам се да ће брзо доћи до договора - рекао је Црнадак.

БиХ је у тренутку уласка Хрватске у ЕУ била њено друго најважније извозно тржиште, а највеће за пољопривредне производе. С обзиром на то да хрватски привредници сада плаћају царине, њихови производи су мање конкурентни на тржишту БиХ, док у ЕУ не могу да се носе са конкуренцијом, због чега је услиједила офанзива за отварање тржишта БиХ.

Царине

Савјет министара БиХ донио је јуче одлуку о привременој суспензији и смањењу царинских стопа при увозу одређених врста робе до 31. децембра 2016. године којом су обухваћене укупно 54 тарифне ознаке. Корист од ове одлуке имаће предузећа која запошљавају више од 40.000 радника, превасходно у обућарској и текстилној индустрији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.