Утврђен нацрт буџета институција БиХ

Утврђени оквир буџета за наредну годину је милијарда и 191 милион марака што је за 177 милиона више од овогодишњег буџета, или за 18 одсто.

СAРAЈЕВО - Савјет министара БиХ усвојио је јуче Нацрт буџета институција и међународних обавеза за наредну годину и упутио га Предсједништву БиХ на "овјеру" послије чега ће бити прослијеђен Парламентарној скупштини БиХ. Утврђени оквир буџета за наредну годину је милијарда и 191 милион марака што је за 177 милиона више од овогодишњег буџета, или за 18 одсто. Замјеник предсједавајућег Савјета министара Драган Вранкић појаснио је да је од поменутог износа, 929 милиона предвиђено за финансирање институција БиХ, а остали износ у висини од 261 милион биће упућен на сервисирање спољног дуга БиХ. - Финансирање које се односи на институције БиХ, односно 710 милиона марака су приходи са јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање, а 219 милиона марака су приходи Савјета министара од такси и накнада. Приходи од 34 милиона марака су остварени у овој години и пребацују се у наредну, као и 61 милиона марака који је по завршном рачуну из прошле године остао нераспоређен. За потрошњу је предвиђено повећање од 179 милиона марака у односу на ову годину - рекао је Вранкић и додао да ће се ова средства усмјерити за прилагођавање БиХ европским институцијама и интеграцијама, као и довршетак транзиције Оружаних снага БиХ и њено опремање по НAТО стандардима. Он је навео да ће дио средстава бити искоришћен на попуњавање институција БиХ. Планирано је да се током наредне године запосли 1.000 људи у институцијама БиХ. Према његовим ријечима, у наредној години ће се средства из буџета усмјерити у реконструкцију дипломатско-конзуларних представништава, куповину нових објеката, изградњу граничних прелаза и одјељења Управе за индиректно опорезивање. Вранкић је констатовао да је од међународних институција БиХ добила упозорење да се јавна потрошња институција повећава, те да су за то разлози непостојање споразума са Међународним монетарним фондом који би то контролисао као и непостојање властитог механизма контроле јавне потрошње и недоношење закона о Фискалном савјету. - Сви буџетски корисници без властите контроле и властите савјести, као и непостојања заједничке контроле иду у надувавање јавне потрошње која утиче на стварање дефицита који је највећи проблем БиХ- констатовао је Вранкић. Ж. Д.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.