Урош Шуваковић: Повратак на фабричка подешавања једини излаз за БиХ

Гашење Канцеларије високог представника (ОХР) представљало би политичку еманципацију БиХ, јер би означило крај директног страног управљања једном независном земљом. Високи представници су до сада фактички имали овлашћења гувернера, могли су да доносе законе, суспендују прописе, постављају и смјењују демократски изабране функционере. То је остатак једног облика колонијалног управљања који је постојао у афричким и азијским земљама под управом европских метропола током 18, 19. и прве половине 20. вијека.

Ово у интервјуу за "Глас Српске" каже професор београдског Универзитета Урош Шуваковић, који оцјењује да је ОХР данас својеврсни политички атавизам прошлости чак и у односу на земље које су некада биле дио колонијалног система. У разговору за наш лист он говори о будућности ОХР-а, изворном Дејтону, преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, могућим политичким процесима, као и о улози великих сила на Балкану у времену промјене глобалног поретка.

ГЛАС: Ако је гашење ОХР-а рјешење, шта би био основ будућег функционисања БиХ?

ШУВАКОВИЋ: Основ мора бити повратак изворном Дејтону. Проблем је у томе што је међународна заједница, посебно западне земље, од 1998. и 1999. године кренула путем који је мијењао суштину тог споразума. Дејтон је заснован на равноправности три конститутивна народа, Бошњака, Срба и Хрвата, и равноправности два ентитета, Републике Српске и ФБиХ. Међутим, кроз различите притиске, условљавања, смјене функционера и пренос надлежности на ниво БиХ постепено је измијењена структура коју је Дејтон успоставио. Проблем је што је политичко Сарајево поставило концепцију БиХ као државе једног политичког народа, а не државе три конститутивна народа. Такав приступ има подршку дијела међународне заједнице. Свако одступање од Дејтона повећава ризик од нових криза. Покушаји мајоризације једног народа били су један од узрока рата деведесетих година. Ако БиХ жели стабилност, мора се вратити на такозвана "фабричка подешавања", односно на уставни оквир који је успостављен Дејтонским мировним споразумом.

ГЛАС: Током протеклих деценија велики број надлежности које су припадале Републици Српској пренесен је на ниво БиХ. Да ли је данас могућ њихов повратак?

ШУВАКОВИЋ: То је могуће кроз повратак изворном Дејтону и поштовање уставног оквира који је њиме успостављен. Дејтон није проблем. Проблем је његово мијењање мимо процедура и политичке сагласности свих страна.

ГЛАС: Помињали сте и могућност дисолуције као једног од могућих одговора Републике Српске на све могуће притиске који долазе, како изнутра, тако и извана?

ШУВАКОВИЋ: Не само на Републику Српску, већ и на Хрвате. То није идеја коју сам само ја износио. Хенри Кисинџер је још прије Дејтонског споразума говорио о сличном моделу, указујући да је БиХ специфична творевина настала у оквиру Титове Југославије. Када имате покушај мајоризације једног или два народа, стварате дубок политички проблем. Хрвати данас не могу слободно да изаберу свог представника јер им представника могу изабрати други бирачи. Ако се такав процес настави, долазимо до питања које је регулисано и Повељом Уједињених нација, права народа на самоопредјељење. Наглашавам, народа, а не територија. То не значи да се ја за то залажем, већ указујем на могуће посљедице политике мајоризације.

ГЛАС: Може ли међународна заједница напустити праксу директног мијешања у политичке процесе у БиХ и да домаћи актери у потпуности преузму одговорност?

ШУВАКОВИЋ: То је једини исправан пут. БиХ мора бити земља у којој ће њени народи и политички представници преузети одговорност за сопствену будућност. Међународни фактор не може бити трајна замјена за унутрашњи политички договор.

ГЛАС: Колико промјена америчке политике може утицати на будућност ОХР-а у БиХ?

ШУВАКОВИЋ: Вероватно може значајно утицати, јер је Америка велика сила. Тренутно постоји својеврсни транзициони период јер нови високи представник није изабран и не постоји сагласност око тога. Не мислим да су САД претерано заинтересоване да се та позиција попуни, а то би, по мом мишљењу, могло бити корисно за БиХ. Амерички председник Доналд Трамп би требало да узме у обзир оно што је говорио и писао Хенри Кисинџер, један од кључних стратега америчке спољне политике. Његове идеје, као и оне Збигњева Бжежинског на другој политичкој страни, често су представљале дугорочне правце америчке спољне политике.

ГЛАС: Зашто Брисел и други европски центри моћи и даље инсистирају на задржавању међународног фактора у БиХ?

ШУВАКОВИЋ: Један дио одговора је идеолошке природе. Либерални кругови у Америци и Европи дуго су заступали концепт изградње држава и нација. Та политика је, по мом мишљењу, на многим мјестима произвела кризе јер је покушавала да створи моделе који нису имали довољно унутрашње упориште. Данас више немамо униполарни свијет, већ мултиполарни поредак. Америка се у великој мјери удаљила од те политике, док Европа и даље инсистира на њој.

Балкан

ГЛАС: Како видите позицију Балкана у новом свјетском поретку?

ШУВАКОВИЋ: Ако будемо паметни, можемо се развијати кроз политику равнотеже и неутралности. Треба сарађивати са пријатељима, али и са свима који желе сарадњу. Мали народи не могу добро проћи ако се увлаче у сукобе великих сила и ако више воде рачуна о туђим интересима него о својим. Суштина онога што сам назвао еманципацијом јесте политика "Балкан балканским народима". Жао ми је што други балкански народи још не препознају да би то могла бити њихова најбоља шанса. Уколико остану само инструменти туђих интереса, ризикују да постану средство у сукобима великих сила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.