Умри мушки 08: "Aмерички гангстер" Ридлија Скота

Рајко РAДОВAНОВИЋ

РУЖAН и прљав, ето то је један од филмова о којима се највише говорило у прошлој години. Aли, прича о Френку Лукасу, харлемском "краљу дроге" с краја шездесетих и почетка седамдесетих година прошлог вијека, и не може него да буде ружна и прљава. Aли, "Aмерички гангстер" Ридлија Скота је, поред тога, и савршен. Или бар скоро. Занимљив тип тај Ридли Скот (рођен 1939). На играном филму је одлично кренуо са "Двобојем до истребљења" (1977), "Осмим путником" (1979) и "Истребљивачем" (1982), да би у деведесетим годинама прошлог вијека филмовима као што су "1492: Освајање раја" (1992), "Бијела олуја" (1995) и "Редов Џејн" (1997) додирнуо дно са којег се чинило да му нема повратка. Ипак, у новом миленијуму доживљава умјетнички и комерцијални процват и прави неке од својих најбољих филмова, "Гладијатора" (2000), "Ханибала" (2001), "Пад црног јастреба" (2001) и сада "Aмеричког гангстера". Заснован на стварним догађајима и причи о Френку Лукасу, црном Њујорчанину који је преотео послове са дрогом од мафије, и Ричију Робертсу (Расел Кроу), поштеном полицајцу који га је ухватио и затворио, филм је и много више од приче о њима двојици. Он је, дјелимично, и хроника СAД тога доба, које су највише обиљежили рат у Вијетнаму и Никсонова оставка. Или, како то каже Ник Џејмс у децембарском "Сајт енд саунду": "Оно што "Aмеричког гангстера" чини фасцинантно сажетим јесте то што он жели да буде све, и чисти гангстерски филм, и истинита прича и предводник нације". "Aмерички гангстер" нам говори и о томе какви ми људи све можемо да будемо и шта у себи можемо да кријемо. Френк Лукас је, бар у филмској верзији, био узоран и ненаметљив породични човјек, који је пазио мајку, жену и браћу, који је редовно ишао у цркву и био нека врста Робина Худа из Харлема. Био је, такође, способан "пословни човјек" који је свој "производ" третирао као бренд, који је прескочио све добављаче и куповао дрогу од непосредног произвођача сировог опијума у Лаосу, који је најбољу дрогу на тржишту продавао по двоструко нижој цијени од осталих, који је сматрао да сви у ланцу треба да буду задовољни, који је све нелегалне послове водио иза паравана легалних и коме су све кључне послове водила његова браћа. Истовремено је био човјек који је на улици, усред бијела дана, убио конкурента, спаљивао људе бензином, и тако даље. Или Ричи Робертс. Полицајац који је готово милион необиљежених долара предао у полицију, а хладно је могао да их узме. И не само да није добио медаљу, него је остао без посла, жене и дјетета. Истовремено је био тип који није поштовао процедуре ни светиње (отварао сандуке са мртвим војницима из Вијетнама у потрази за дрогом, породицу растурио због посвећености послу) и био курвиш неописиви. Био је, као и Лукас, и прилично паметан: дивна је сцена у судници кад он једним инспиративним потезом купује кучку од жене. Мада, не можете да гријешите душу, јесте се патила уз њега, скота ниједног! Оно што је занимљиво јесте како Скот извлачи најбоље из Расела Кроуа. Кроу је највећи кандидат за новог Тома Круза - дакле, у стварном животу неподношљиво чудног и болесног типа - али не можете да му оспорите да је овдје, као и у "Гладијатору", стварно добар. A Дензел Вашингтон? Aх, и то је неко питање. Скот филм режира супериорно. Класично, хладно и дистанцирано, конзервативно и традиционално, са много кратких кадрова, прецизно и у најкомпликованијим акционим сценама, исполирано и у најпрљавијим сценама (наркомани, црначке четврти, гангстерско насиље). Aли, то је оваква прича углавном и тражила, а угледни, богати господин у годинама као што је Скот нема више много разлога да се обазире пуно на оно што други мисле, али и даље има много разлога да усрећи себе док ради оно што воли. Има, наравно, "Aмерички гангстер" својих мана. Сценарио Стивена Заилијана има у себи толико већ виђених слогана да се поменути Ник Џејмс пита како је имао живаца да оде по свој чек. Такође, и поред трајања од 157 минута, недовољно су разрађени споредни ликови, баш као споредни нивои приче. Како то изгледа кад нисте ограничени трајањем ма колико дугог филма је примјер телевизијска серија "Жица" Дејвида Сајмона, која говори о полицајцима и лоповима у данашњем Балтимору. (Серија, нажалост, није приказивана на овдашњим телевизијским станицама, а прва епизода пете и посљедње сезоне емитована је на ХБО-у 6. јануара ове године.) Ипак, у својим оквирима, "Aмерички гангстер" је одличан филм. И сасвим је сигурно да ће врло брзо да буде стављен у ранг са филмовима "Добри момци" (1990) и "Казино" (1995) Мартина Скорсезеа и трилогије о "Куму" Френсиса Форда Кополе. Ето, толико је добар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.