Умор, стрес и лоша обука изговори бирачких одбора

Бањалука - Бирачки одбори у БиХ годинама носе епитет најслабије карике у изборном процесу, а најчешћи изговори њихових чланова за грешке на биралиштима на дан избора су умор, стрес, лоша обука и рад до касно у ноћ.

Запажања Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ у вези са неправилностима у раду бирачких одбора побројана су у извјештају о спровођењу закона из њене надлежности за 2017. годину.

Број бирачких одбора у БиХ на сваким изборима премашује 5.000, а њихови чланови су, кажу у ЦИК-у, махом особе без посла, пензионери са веома ниским пензијама и студенти који су у томе видјели шансу за додатну зараду и тај посао радо прихватили. То је појединце на крају коштало јер се нису држали закона и аката који регулишу изборе, а за те грешке имали су бројне изговоре.

Предсједници, њихови замјеници и чланови бирачких одбора доказане грешке су правдали у великом броју случајева ријечима да су резултат физичког умора, пада концентрације, лоших услова рада, присутности великог броја посматрача, непрекидног рада од 24 часа и рада до касно у ноћ, али и да обука коју су прошли није била добра.

Надлежне институције су, након утврђивања неправилности и одговорности чланова бирачких одбора, изрицале казне од 300 до 500 марака или забрањивале рад у изборном процесу на четири године.

- Чланови ове изборне администрације су у жалбама истицали чињеницу да 300 КМ сматрају превисоком казном и да ни на који начин не могу то платити. Нико од њих се није жалио на забрану ангажовања за рад на бирачком мјесту, односно у органима за спровођење избора током четири године од дана правоснажности одлуке - казали су у ЦИК-у.

Предсједник Стратешког одбора коалиције “Под лупом” и бивши члан ЦИК-а Вехид Шехић сматра да обука за рад у одборима мора бити много озбиљнија и сажетија, али и ригорозније казне за оне који се понашају мимо изборних правила.

- Свједоци смо да на сваким изборима највише примједби иде на рачун бирачких одбора и да је то најслабији дио изборне администрације. Треба да буде промијењен начин обуке чланова и то је обавеза не само ЦИК-а, већ и локалних комисија. Свако треба да сноси свој дио одговорности, али и да се поштује оно што пише у изборним прописима. У супротном, треба да буде кажњен за прекрајање воље бирача - каже Шехић.

Анализом посљедњих избора из октобра 2016. године утврђене су неправилности у раду бирачког одбора на 21 бирачком мјесту. У 2017. години је донесено 99 одлука у којима је члану одбора изречена новчана казна или забрана ангажовања за рад у наредне четири године. На првостепене одлуке ЦИК-а уложена је 71 жалба Суду БиХ. Одлучујући о њима судије су одбиле 57 жалби, а дио их је дјелимично уважен тако што је казна смањена са 500 на 300 марака имајући у виду тежину прекршаја и имовинско стање подносиоца жалбе.

Слична ситуација је, према извјештајима о спровођењу закона из надлежности ЦИК-а БиХ, забиљежена и ранијих година када су се поједини чланови одбора жалили на казне од 200 КМ и тражили да им грешке буду опроштене.

Анализа

Коалиција “Под лупом”, која годинама прати изборе у БиХ, представила је недавно анализу изборних неправилности евидентираних од 2006. до 2016. године која садржи податке о примједбама, приговорима и жалбама на изборни процес те истрагама и санкцијама због неправилности и кривичних дјела. Посебно су указали на чињеницу да од 143 локалне изборне комисије чак њих 90 није доставило или није имало тражене податке. Из достављених одговора види се да се више од 1.000 приговора односило на пропусте уочене на изборни дан и именовање чланова бирачких одбора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.