Уговор о међународној правној помоћи БиХ, Хрватске и Србије

Жељка Башић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Уговор о међународној правној помоћи БиХ, Хрватске и Србије

БAЊA ЛУКA - Уговор о међународној правној помоћи у кривичним стварима који треба да закључе министри правосуђа БиХ, Хрватске и Србије, Предсједништво БиХ треба да верификује 28. јануара, а њиме ће бити обухваћена и правоснажно осуђена лица за ратни злочин.

Рекао је то "Гласу Српске" генерални секретар у Министарству правде БиХ Јусуф Халилагић и додао да би послије тог датума, ако чланови Предсједништва БиХ усагласе одредбе уговора, министри убрзо ставили своје потписе.

- Уговор се односи на све предмете, укључујући и правоснажно осуђене за ратне злочине. Уговор ће прецизирати и изузетке, као што је суђење у одсуству, предмети у којима нема подударности кривичног дјела и друге - рекао је Халиловић.

Предвиђено је да се за издржавање казне не тражи сагласност осуђеног лица, те да по аутоматизму издржава казну у земљи у коју је пребјегао.

Ступањем на снагу уговора спријечила би се злоупотреба двојног држављанства у извршавању правоснажних пресуда, гдје се осуђени на основу двојног држављанства крију у другој држави. Обавеза земаља потписница уговора је да ухапсе и упуте на издржавање казне особе које су пред судовима у сусједним државама правоснажно осуђене, а избјегавају служење казне.

Незванично, већина одредаба уговора који треба да закључе три државе је усаглашена. Уговор је требало да буде потписан 17. децембра прошле године, али је његова реализација ипак пролонгирана за одређени период.

Према подацима министарства, у БиХ тренутно се крије 46 особа осуђених пред судовима у Хрватској, а 106 лица која су правоснажно осуђена пред судовима БиХ пребјегло је у Хрватску, стотину их је пребјегло у Србију, 24 у Црну Гору, а за 52 лица не зна се у које су државе побјегли.

Држављанство БиХ добили су осуђени за ратни злочин над српским становништвом у Осијеку, хрватски генерал Бранимир Главаш, којем још није изречена правоснажна пресуда, ХДЗ-ов тајкун Мирослав Кутле и оптужени за пљачку поште у Сплиту Зоран Стефановић. Држављанство БиХ имају и Љубиша Линдо, осумњичен за трговину дрогом, за којим трагају власти Србије, Aндрија Драшковић и Дражен Големовић, које такође гоне правосудне институције Србије, вођа криминалног клана "Османи" из Хрватске Ћазим Османи Феликс, којег је њемачка штампа назвала "европским краљем дроге" и већина припадника ове мафијашке организације посједује држављанство БиХ.

Измјене Устава

Устав Хрватске и Србије, као и Закон о кривичном поступку БиХ, не дозвољавају могућност изручења својих држављана чак и када су правоснажно осуђени у другим државама. Постоје индиције да Хрватска ову одредбу промијени у своме Уставу, а вјероватно затим и БиХ у своме Закону о кривичном поступку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.