Фото: У Шпанији ухапшен Веселин Влаховић Батко
МAДРИД - Веселина Влаховића Батка шпанска полиција ухапсила је у граду Aлтеа због сумње да је починио ратне злочине у БиХ током сукоба деведесетих година.
Влаховић је ухапшен у склопу полицијске истраге о организованој групи држављана источне Европе која је умијешана у насилне пљачке кућа.
У полицијском саопштењу се наводи да је Влаховић примијетио полицајце у близини мјеста гдје је живио и да је покушао да побјегне. Полиција је успјела да га ухапси иако је он пружао отпор. Код ухапшеног су пронађена фалсификована бугарска документа.
Тужилаштво БиХ сумњичи Влаховића за злочине на Грбавици у Сарајеву. Суд БиХ 3. октобра 2008. издао је налог за расписивање потјернице за Веселином Влаховићем.
На основу приједлога Тужилаштва, Суд БиХ одредио је једномјесечни притвор Влаховићу, осумњиченом за злочине против цивилног становништва, те издао налог за расписивање међународне потјернице.
Влаховић се већ неколико година налазио у бијегу, а Тужилаштво га доводи у везу са низом злочина, тачније са 54 кривичноправне радње, почињене над цивилима Бошњацима и Хрватима на подручју сарајевског насеља Грбавица.
Становници сарајевског насеља Грбавица, они који су тамо били за вријеме рата од 1992. до 1995. године, и данас се са страхом присјећају Веселина Влаховића званог Батко. Од његовог терора стрепили су и Срби и Бошњаци.
Један од свједока у Хагу, бивши функционер Српске демократске странке (СДС), Батка је назвао "наоружаним чудовиштем".
"Монструм са Грбавице", како су га звали, убио је и Горана Ченгића, некадашњег члана рукометне репрезентације СФРЈ.
О Батку и његовим злочинима писала је и бивши предсједник РС Биљана Плавшић у својој књизи "Сведочим".
- У јулу 1992. године имала сам састанак у Лукавици са високим представником УН за избјеглице, гђом Садака Огатом. На раскршћу, гдје се одвајају путеви за Требевић, Лукавицу и Грбавицу, увијек је било много свијета. Управо ми маше једна група људи, и ја изађем из кола. Одмах су прешли на ствар. Причају о догађајима на Грбавици, а они су Срби. Према њиховом казивању, опасно је за људе несрпске националности живјети у том дијелу града. Казали су ми да неки Батко са неколико сличних њему, упада ноћу у муслиманске и хрватске станове, и одводи мушкарце. Они пљачкају и уцјењују људе. Срби, који су се томе супротставили, постали су мета тог манијака и његове дружине. Нико га не познаје. Он није са Грбавице и није из Сарајева. Опљачкане ствари носи у Ђачки дом на Врацама, гдје је магацин. Умјесто у Лукавици, на раскрсници се окренем на Грбавицу и право у зграду општине у Шумарски факултет. Није било предсједника општине, али није ни важно, други су се брзо сакупили. Испричам им зашто сам дошла, и питам их да ли је то могуће, да се таква зла допуштају. Они ћуте. Гледам те фаце и мислим се зашто тако упорно ћуте, а погледи им нису нимало пријатељски. Питам их ко им је предсједник општине. Споменуше његово име. Он је љекар који се бави трговином лијекова, заступа неку фирму, Црногорац је. Из тог кратког састанка у општини одем у штаб Територијалне одбране, у намјери да разговарам са Зораном Витковићем. Све ми је потврдио. Батко је Црногорац, има своју банду која пљачка, и има неку подршку од ауторитета. Том приликом испричао ми је о магацину гдје лагерују те опљачкане ствари. Вели да је за магацине надлежан Момчило Мандић, тадашњи министар правосуђа. Док смо ми разговарали, упадоше у просторију пет наоружаних младића. Један од њих је онизак, широк, на глави му шајкача са кокардом, навукао је до обрва. Мене гледа погледом пуним мржње. Одмах сам кренула, а Зоран ме испрати и рече да је то Батко. По Батковом понашању се видјело да је добио информације из општине да је мени све познато. Са састанка са Огатом у Лукавици одјурила сам великом брзином на Пале, да покушам да спријечим дјеловање суманутог Батка".
Веселин Влаховић, звани Батко, побјегао је 2001. из затвора у Спужу код Подгорице и од тада му се губи сваки траг. Он је у спужанском затвору издржавао казну због више кривичних дјела.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.