У протеклом рату у БиХ укупно страдало 99.000 људи

СAРAЈЕВО - У Сарајеву ће 4. новембра бити објављена имена и презимена свих жртава протеклог рата, а било их је укупно 99.000, као и прегледи догађаја и локације на којима су жртве страдале, било од директних посљедица ратних сукоба или као индиректне жртве сукоба.

Рекао је ово "Гласу Српске" директор Истраживачко-документационог центра (ИДЦ) Мирсад Токача, истичући да се овим пројектом ставља тачка на број жртава протеклог рата, те да евентуална одступања у броју од 99.000 могу бити плус или минус један или два одсто.

Истиче да ће представљањем пројекта "Босански атлас злочина", који је резултат петогодишњег рада Истраживачко- документационог центра бити стављена тачка на многобројне манипулације бројем жртвама.

Токача наводи да Истраживачко-документациони центар тренутно располаже подацима о 99.000 погинулих у посљедњем рату, од чега је 97.000 погинуло усљед директних узрока рата у БиХ, док су 2.000 регистроване као индиректне жртве рата.

- Илустрације ради, индиректна жртва рата је "случај 12 беба", које су умрле у Бањој Луци током рата због недостатка кисеоника, јер да није било рата те би бебе имале кисеоник и не би умрле - појашњава Токача.

Истиче да је поразно то што у БиХ до сада није постојала база података о томе ко, гдје и како је страдао у рату од 1992. до 1995. године.

- Ови подаци у БиХ се чувају као тајна, а од тога користи имају само они који су склони манипулацијама. Када је о људским жртвама ријеч, "Босански атлас злочина" у суштини је ријешио проблем података о томе ко и гдје је настрадао, а све то са високим степеном тачности - каже Токача и понавља да одступање у броју жртава може бити евентуално један до два одсто.

Подсјећа да се током рата, и послије њега, манипулисало са бројем жртава који се према тим подацима кретао од 70 до 350.000.

Токача каже да ће пројекат "Босански атлас злочина" послије промоције у Сарајеву 4. новембра бити промовисан у Бањој Луци, Мостару и свим већим градовима широм БиХ и додаје да рад на овом пројекту није помогла ниједна институција у БиХ, сем неких међународних.

- Енормна средства су до сада потрошена за различите комисије и институције које су се бавиле проблемом жртава рата, а резултати су били никакви. Истраживачи ИДЦ-а на цијели пројекат који је јединствен у свијету потрошили су неупоредиво мање новца и дошли до релевантних резултата - каже Токача.

Наглашава да  процес откривања истине о броју страдалих у БиХ предуго траје, те да се до правих резултата није дошло због "уплитања политике" у тај процес.

- Најлакше је манипулисати жртвама. Много више сам очекивао од Института за нестала лица БиХ, али очито је да умјесто професионализма и овдје доминира политика. Процес тражења несталих мора бити ослобођен политичког утицаја и не може ниједан политичар, ма како се он звао, доћи и рећи како треба да се ради. Тога у Институту, а и у ранијим комисијама је било напретек, што се рефлектује на породице жртава - каже Токача. Истиче да је у Институту потребно извршити реорганизацију и на чело те институције именовати експерте, односно људе који нису оптерећени политиком.

- Садашње руководство Института за нестала лица БиХ треба смијенити јер у тој институцији раде људи који су дубоко политички инволвирани. Индикативно је да се пред свако обиљежавање догађаја у Сребреници нађе нека нова гробница. Не спорећи да можда гробнице и постоје поставља се питање зашто се чека 11. јул да би била отворена или откривена - каже Токача.

Наглашава да је неопходно потпуно промијенити амбијент у Институту за нестале, који не одговара професионалним стандардима, јер запослени у тој институцији раде у политизованом амбијенту због чега и сами постају оптерећени политиком.

- Професионализам, а не етничка контрола могу дати резултате. Рад Института мора да буде ослобођен дискриминације жртава по етничком принципу по којем се ископавају само Бошњаци, а заборављају Срби или обрнуто - каже Токача.

Истиче да Институт крије податке о томе ко је, када и гдје ексхумиран и идентификован.

- Институт мора у сваком тренутку јавно дати на увид податке о свим ексхумираним и идентификованим лицима у БиХ и објавити њихова имена - констатује Токача.

Наглашава да се због оваквог рада и односа према жртвама може констатовати да "некоме из међународне заједнице и од домаћих политичара очито одговара да се процес тражења несталих лица у БиХ одуговлачи, вјероватно ради новца, посла и осталих привилегија".

Интернет претраживање

"Босански атлас злочина" медији ће имати прилику да користе преко google earth технологије. Када кликну на специфичну локацију отвориће им се мени са свим подацима о жртвама, именима жртава, фотографијама и подацима о догађајима.

- И сви остали ће из својих кућа преко Интернета, уколико то желе, моћи да имају увид у свеобухватну и квалитетну базу података о страдању у протеклом рату - каже Токача.

Додаје да је ово само почетак, те да ће ИДЦ наставити да истражује и уноси податке о ратним разарањима, уништавањима културних добара, националних споменика и свега онога што је рат разорио.

"Случај Палић"

Токача подсјећа на "случај Aвде Палића", наводећи та је то очит примјер неефикасног процеса идентификације који није усамљен.

- Закасњела Палићева идентификација је скандал без преседана. Овај примјер најочитије потврђује да некоме одговара да идентификације трају страшно дуго, без обзира на то што се у БиХ трага за још око 13.000 несталих - каже Токача.

Каже да је несклад очит ако постоји ефикасан процес проналаска и ископавања тијела, а на другој страни неефикасан процес идентификације.

- Можемо само нагађати колико Палића и иних у БиХ чека да се сазна истина, а можда тијела негдје у неком хангару или сахрањена као "НН" лица чекају идентификацију - каже Токача и додаје да "некоме изгледа одговара да те идентификације трају страшно дуго, пошто се новац заједно са политиком све вријеме врти око тог и сличних случајева".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.