У Новом Граду дјевојчица преживјела пад са четвртог сп

Малену Тару сигурне смрти спасили су штрикови за веш, које су на нижим спратовима имали сви станари зграде, у којој живи породица Зец.

НОВИ ГРAД/ ПРИЈЕДОР - За једногодишњу Тару Зец из Новог Града јучерашњи дан био је и више него срећан. Ова мала Новљанка, коју су неки већ прекрстили у Срећку, преживјела је пад са четвртог спрата стамбене зграде, без икаквих тежих повреда и ломова. Тарин отац Данијел, мајка Божидарка, деда Младен и бака Даринка кажу да ће славити 11. јун, јер им је тог дана пука срећа сачувала најмлађег члана породице. A све се догодило изненада, јуче око 13 часова. - Ушла сам са Таром у собу, како бих је пресвукла, јер смо планирали да одем у у шетњу. Док сам јој тражила пелене и одјећу, она се преко кревета попела на прозор, који је био отворен, и са њега се стрмоглавила у амбис - прича нам Божидарка Зец плачући, једним дијелом због страха који је преживјела, а другим, много већим, због среће што се њеној јединици није догодило оно најгоре. Малену Тару сигурне смрти спасили су штрикови за веш, које су на нижим спратовима имали сви станари зграде, у којој живи породица Зец. - Да није било њих, наша Тара не би преживјела. Они су ублажили њен пад, тако да је прошла без ломова. Међутим, љекари су рекли да ће бити задржана у приједорској болници на посматрању - каже Тарин отац Данијел. Божидарка је рекла да је, кад је видјела да јој је дијете пало кроз прозор, у првих мах помислила да скочи за њом. - Нисам имала снаге ни да вриштим, ни да плачем - додаје, још увијек видно узрујана, Божидарка. Одмах послије пада, родитељи су дјевојчицу одвезли у новоградски Дом здравља, гдје су љекари констатовали да Тара Зец нема озбиљних повреда, али су је - за сваки случај - упутили у приједорску болницу. Мала Срећка сљедећих неколико дана провешће у болници, како би биле обављене све неопходне претраге и отклоњене све сумње у њено здравствено стање. - Моја унука је снажна као ријека Тара! Зато је и преживјела овај пад - закључила је, бришући сузе радоснице, бака Даринка. П. ШПAДИЋ И. ВИНЧИЋ ИГРA СУДБИНЕ Прича о невјероватној игри судбине, са срећним завршетком, јуче је препричавана по Новом Граду, а посебно у стамбеној згради на Кеју војводе Степе Степановића, у којој станује породица Зец. Њихов први комшија, Раде Ђурашиновић, у једном тренутку је примијетио бебу крај отвореног прозора, која је потом пала. - Ја сам први стигао до мале Таре. Лежала је, попут неке лутке, а кроз главу су ми пролазиле најцрње мисли. Када је подигла главу, одахнуо сам и помислио "Жива је!". Богу хвала, све се добро завршило - рече, у даху, Ђурашиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.