У мету: У Борцу и Бањој Луци, други пут

Пише Томо МAРИЋ

РAТ, и све што га је пратило, није нарушио љепоту Бање Луке, али оставио је дилему - шта је са њеном душом и са људима који у њој живе? У минулих 15 година овдје је политика, изузев краћих периода, била више од страсти, понекад на граници колективних хистерија, а појединци и групе, газећи морал и права, разарали су духовност и чупали душу Бањој Луци. Култура и спорт били су први на удару. Као у сваком безумљу и безакоњу, поштени и честити људи су се склањали и повлачили, а на сцену излазили пацери, битанге и неспособњаковићи. Дође тако вријеме кад "паметан заћути, будала проговори, а фукара се обогати". Посљедице таквог епилога живота осјете се и данас. Бања Лука је постала спортска провинција и културна паланка. Не својом вољом! Овдје је културни догађај "оскар популарности", а спортски празник кад играју фудбалери Борца и Јединства из Црквине! Бања Лука је по свему град и нико нема право да је остави бар без наде. Нити је језичка сложеница, нити мудровање, већ истина нашег живота. Да нема Републике Српске без Бање Луке, као што нема ни Бање Луке без Републике Српске. Иако ме животна свакодневица с времена на вријеме демантује, хоћу да вјерујем да је вријеме "политичких патуљака" и људи великих ријечи, а малог домета, који би осионошћу и тврдоглавошћу хтјели да буду битни и важни, бесповратно прошло, или да неумитно пролази. Вријеме је да коначно они који имају политичку моћ јасно кажу да ће некад сјајно бањолучко позориште поново блистати пуним сјајем, да није далеко дан када ће Бања Лука имати своју филхармонију, оперу, балет и друге културне и умјетничке институције. Aли, овдје је сада ријеч о спорту, о Борцу, о Бањој Луци... Вријеме је да бањолучки спорт храбро крочи на европску спортску сцену. Град који има улицу "Олимпијских побједника" не може живјети само од прошлости. Он мора имати и будућност. Колико, понекад, својом неспретношћу, али и у истој мјери и разним завјерама, фудбалери Борца, и до јуче кошаркаши Борац Нектара, играли су и играју против сеоских и приградских клубова. Бања Лука има више регистрованих фудбалера и кошаркаша него та мјеста и насеобине становника! Градска власт посљедњих година вукла је храбре потезе. За разлику од многих својих претходника, градоначелник Драгољуб Давидовић одважно је и сам ангажовао се у раду клубова, чак и тамо гдје је знао да ће наићи на хаос, неред и јавашлук. Од нечега се морало почињати. На тој храбрости Давидовићу се мора честитати. Данас много тога изгледа другачије. Рукометаши су на путу консолидације, кошаркаши такође, очекују се бољи дани за фудбал. Ипак се много тога у бањолучком спорту креће набоље. Оптимизам шири и наговјештај да ће Градска управа у буџету за наредну годину предвидјети посебна средства управо за три Борца - фудбалски, рукометни и кошаркашки. Тај новац носиће ознаку - развој врхунског спорта. И то је такође за похвалу. На срећу, из бањолучког спорта полако одлазе они за које је било довољно разлога да давно оду. Долазе људи са новим идејама. Све то, као и много тога другог у животу, пролази кроз муку и тешку борбу, али пролази... Вјерујем у људе који се данас налазе на челу помињаних клубова, Милорада Јањетовића, Ранка Шкрбића и Мирослава Микеша. Вјерује се увијек ономе који није изневјерио! Уосталом, од спорта и спортиста сви без изузетка, зашто и не политичари, морају научити да се игра по строгим правилима, али фер и спортски. Бања Лука и Борац, ма којег спорта био, управо такву игру чекају више од деценије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.