У мету: Рукометашице освјетлале образ

Пише Татјана ПAПИЋ-ЏAКУЛA

БAЊA ЛУКA је дуго чекала, али и дочекала. Прва рукометна титула БиХ стигла је у некада најспортскији град у Југославији. Донијеле су је играчице Борца Поште Српске, мада је то од њих мало ко очекивао. Сјајна генерација рукометашица, предвођена одличним тренером, прослављеним рукометашем Радом Унчанином, постигла је највећи успјех у историји клуба, који је формиран далеке 1955. године. Ово је друга титула која је ове године стигла у највећи град Републике Српске. Наиме, прије рукометашица то је једино пошло за руком куглашима Металмакса. Рекли бисмо, клубовима из сјене. Пут до круне није био нимало лак, но то није омело "црвено-плаве". Ни онда када су им готово сви окренули леђа и када им је клупска егзистенција била на рубу пропасти "црвено-плаве" се нису предавале. Напротив. Играле су сјајно показујући на тај начин да су вриједне пажње. Храбро су корачале ка врху бх. пирамиде. По много чему рукометашице Борца Поште Српске морале би да буду примјер многима. Поготово онима који само знају да се "бусају у прса". У јесењем дијелу шампионата БиХ изабранице Раде Унчанина много тога су трпјеле, али су стоички све подносиле. Штавише, показале су како се бране клупске боје, што би, руку на срце, мало ко урадио. Као што то обично бива, у њима је, у тим тешким тренуцима, прорадио женски инат који их је довео ни мање ни више него до бх. титуле, али и до изласка на међународну сцену. Четврти пут заредом. Све у свему, највећи град Републике Српске може да буде поносан на рукометашице Борца Поште Српске, јер у сезони, која још траје, освјетлале су образ бањолучког спорта. A од њих је то, будимо искрени, мало ко очекивао. Понашањем на терену, али и ван њега, оне су заслужиле само и једино похвале. Због свега тога капа доље рукометашицама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.