УПРAВО док се бијељински фудбалски премијерлигаш суочава са горком судбином највјероватнијег испадања из елите, изгледа да му је фудбалска бирократија Фудбалског савеза БиХ намијенила и улогу жртвеног јагњета за све неподопштине, намјештаљке, непоштења, подвале и много тога још што на овим просторима "краси" најважнију споредну ствар на свијету.
Судећи по факсу који је у клупске просторије Радника стигао два дана прије првенствене утакмице са Посушјем, Такмичарска комисија Фудбалског савеза БиХ је најприје прежалила Радник и већ га избацила из лиге, иако је заостатак Бијељинаца у том тренутку био пет, а у оптицају је остало још 27 бодова, и одмах затим осумњичила овај клуб да ће продати (или поклонити) бодове Посушју. Тешко је, наиме, помислити да је фудбалска господа размишљала у супротном смјеру, односно да ће Бијељинци "купити" бодове на свом терену јер се, Боже мој, "због положаја на табели... налазе у специфичној ситуацији".
Одмах иза тога иде и оно што је потпуно невјероватно, а то је квалификација да Такмичарска комисија посједује "одређене индиције које се односе на питање регуларности утакмице 22. кола Радник - Посушје и да ће она бити под посебним надзором органа Фудбалског савеза БиХ".
То је, вјероватно, јединствен примјер да један спортски форум на такав начин сумњичи и дисквалификује учеснике такмичења које сам организује. Ствар је проста као пасуљ. Aко је Такмичарска комисија или неки други орган Фудбалског савеза БиХ ухватила представнике Радника и Посушја да договарају резултат утакмице и има јасне доказе о томе, онда их по кратком поступку треба суспендовати, избацити из Лиге, забранити рад у фудбалу, ставити на стуб срама и казнити свим могућим казнама. Пошто тога сигурно нема, откуд право Такмичарској комисији да у званичном акту Савеза, дисквалификује Фудбалски клуб Радник и ампутира му намјеру да договори резултат утакмице са Посушјем, и ко је дао право Сави Поповићу да, као предсједник те комисије, потпише такав акт.
Или можда нема мјеста за питања и било какво чуђење. Пошто се зна какав нам је фудбал, односно какви су они који непосредно креирају лош фудбалски амбијент, најлакше је, а и најкорисније за ловце у мутном, пред сам финиш шампионата у екипи која се налази у најтежем положају на табели пронаћи кривца за све будуће намјештаљке и "чудне" резултате којих ће, као и до сада, сасвим сигурно бити.
Најлакше је, дабоме, окривити оног ко је најбеспомоћнији. Вјеште фудбалске бирократе намијениле су Раднику улогу жртвеног јагњета, а они ће и даље по своме. Не треба бити превише мудар да би се проникло у чињеницу ко и на какав начин има највећу корист од фудбала. Клубови су ту да плаћају високе котизације, да им деру кожу сви којима то падне на памет и да увијек буду дежурни кривци, фудбалери да играју за цркавицу, а да им се важни фудбалски радници када се гледају у лица смјешкају, а чим окрену леђа - подсмјехују.
Тодор
НИКОЛИЋ