ЗA сваку борбу треба имати храбрости, као што је увијек треба у бици против неправде. Бања Лука је није имала, Градишка јесте, и Миле Ковачевић нови је предсједник Фудбалског савеза Републике Српске.
Свако је остао пред огледалом своје истине.
Бања Лука је показала да је заиста била жртва мангупа у властитим редовима, који су комплетан изборни процес користили да задовоље личне амбиције. Нису знали да говоре, још мање мудро да ћуте, а самовољно повлачење кандидата за предсједника Драшка Илића, открило је сву суштину тобоже борбе за фудбалску Бању Луку.
Истини за вољу, да је расплет био другачији, умјесто потпредсједника Драшка Илића, данас би потпредсједник Савеза био Дубравко Прстојевић, што само потврђује да је фудбалска Бања Лука преварена, и то својом вољом!
Увијек и свугдје лаж прогледа у истини, а истина се види у лажи. Циник и лицемјер, обавезно у свему зна цијену, а ничему вриједност.
Зашто би у фудбалу било другачије него у свакодневном животу, кад се и тамо и овамо људи разликују у ономе што показују, а личе по ономе што крију.
Бања Лука се, у ствари, борила за потпредсједничку функцију, дакле ону, која не иде кроз изборни процес, за коју не требају посебне референце. Уосталом, Бања Лука је и до сада имала потпредсједника, због тога је и прошла као "боса по трњу". Други су одлучивали о њеној судбини, најчешће на њену штету, дакле, Прстојевић и Илић такмичили су се за корист бањолучке штете.
Изборна трка два озбиљна кандидата, Миле Ковачевића и Милорада Софренића, показала је да је ријеч о људима од угледа и ауторитета, а "тијесна побједа" Миле Ковачевића потврдила је вриједност Милорада Софренића, као што би било и да је био обрнут исход.
Aдвокат из Градишке Миле Ковачевић представио се као озбиљан човјек, дакле фудбалски радник који зна шта хоће. У свом представљању јавности није се позивао ни на чију политичку подршку, ни кулоарски, за разлику од Бањолучана на примјер, говорио имена политичара који стоје иза њега, већ му је фудбал и његов рад у фудбалу био главни адут. Без шараде и параде, изашао је у јавност и одмах побрао опште симпатије.
Побиједио је, својом вољом, јер је заиста био најбољи кандидат.
Послије побједе је рекао управо оно што је јавност већ дуго чекала да неко каже.
На самој изборној сједници једним јединим потезом реформисао је структуру новог Извршног одбора - распустио је друштво - махом као створено за "сиви дом", а изабрао нови тим, истина са неким личностима који су плод враћања дуга за гласачку машинерију, али у које он вјерује да може донијети боље фудбалско сутра Републици Српској.
У средиште свог програма ставио је фудбалску базу - клуб, општински и подручни савез, али није пропустио да каже да ће Борац и Бања Лука у наредном времену поново бити стуб фудбала Републике Српске.
"Отпилио" је прве критичаре, то су они који су годинама мешетарили, а били на високим функцијама у фудбалској хијерархији, резоном који није остављао дилему:
"Господо, ваша прича је дефинитивно завршена".
Хвала Богу да је завршена!
Новинарима је рекао све оно што су они управо жељели да чују, јер их је већина кроз своје текстове и емисије трагала за избављењем фудбалског спорта.
Свиђало се некоме или не, с Милом Ковачевићем нова, фудбалска, прича је почела.
Кинези, којима никад није недостајала мудрост, зборе да на путу дугом хиљаду километара ипак треба направити први корак.
Предсједниче, нека ти је са срећом.