Фото: tip.ba
ТУЗЛА - Тим стручњака, које је именовала Влада Тузланског кантона, потврдио је присуство великих количина опасног отпада који је годинама стварала хемијска индустрија у Тузли, а који није прописно одлаган.
Министар просторног уређења и заштите околине Тузланског кантона Звјездан Караџин презентовао је данас резултате геолошког истраживања испитивања тла у сврху лоцирања депоније опасног крукса у индустријској зони Тузле.
Тим стручњака установио је тачну локацију на којој се налази депонија површине од 800 до 1.000 метара квадратних, наведено је на порталу Владе Тузланског кантона.
“Истраживањем је утврђено да се крукс налази на дубину од пола до три и по метра, а укупна запремина је од 1.200 до 1.500 метара кубних”, рекао је Караџин.
Он је додао да је након лабораторијских анализа утврђена запреминска маса крукса која се разликује у насутом стању и сабијеном у бачвама, а просјечна је 1.135 килограма по метру кубном.
Истичући да укупна количина ове опасне материје износи између 1.370 и 1.750 тона, Караџин је рекао да се надао да ће то бити мање.
Узорци првих пронађених материја послани су на анализу у загребачку лабораторију “Еурофинс”, а сходно броју под којим је заведен крукс, ријеч је о отпаду који је настао из органских и хемијских процеса или остатку од реакција и дестилација.
Караџин наводи да су хемијском анализом уз крукс утврђене и повећане количине хлора у износу од три посто, због чега спаљивање опасног отпада неће моћи бити извршено у спалионици Фабрике цемента у Лукавцу.
“Приликом спаљивања у цементарама граничне количине хлора могу бити између 0,7 и 0,8 одсто. Ми ћемо локалној фирми дати да испита састав неких других узорака, што нам је битно како бисмо утврдили у којој мјери је опасан хлор за који знамо да је токсичан, корозиван и канцероген”, истакао је Караџин.
Он је навео да су уз хлор на депонији пронађени још и тешки метали у повећаном садржају, као што су хром, олово и никл, а означени су као отровни и канцерогени.
Крукс и остали хемијски спојеви који су пронађени представљају опасност по здравље становништва, посебно због чињенице јер су закопани у земљи, тик уз ријеку Јалу, а налазе се и у бурадима које је вода довела до стања распадања.
Караџин је навео да су посебни ризични тренуци код подизања подземних вода које могу довести до испирања материјала и његовог даљег ширења водотоком.
Истичући да се пред ресорним кантоналним министарством сада налазе активности које ће водити у смјеру неутрализације опасних материја, Караџин је рекао да је, након почетног извјештаја, у плану израда студије на основу које ће се утврдити рецептуре за санацију.
Једна од реалних опција је извоз отпада у иностранство гдје ће бити спаљен у спалионицама, а што би оквирно могло коштати нешто више од 4,5 милиона КМ.
За ову намјену било би могуће осигурати средства кроз пројекте Федералног фонда за заштиту околине, Чешке развојне агенције и УНДП-а, наведено је на порталу кантоналне Владе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.