У Бриселу нема јединства

БАЊАЛУКА - У врху Европске уније нема консензуса о ситуацији у БиХ и потезима које треба предузети како би се превазишла политичка криза, а једно од питања око којега чланице ЕУ имају различит став су и евентуалне санкције због чега је искључен јединствен став званичног Брисела о томе.

Савјет министара спољних послова ЕУ у понедјељак у Бриселу треба да расправља о ситуацији у БиХ, а у радном документу за тај састанак чије дијелове је у петак пренијела агенција Тањуг констатује се да се “политичка ситуација у БиХ нагло погоршала” и да су “институције ефективно блокиране”.

У поменутом радном документу наведено је да је “неприхватљива, хушкачка реторика која доводи у питање територијални интегритет, јединство и суверенитет земље допринијела повећању тензија на терену”. Ова агенција наводи да су “поједине земље на челу са Холандијом изразиле посебну забринутост због посљедњих дешавања у БиХ”, али и да се упркос пријетњама Њемачке могућим финансијским санкцијама против “ентитета и појединаца који доводе у питање интегритет БиХ”, не очекује да се о томе постигне консензус на нивоу ЕУ. То тврди и политиколог из Бањалуке Љубинко Јовић који каже да је евидентно да се БиХ нашла у фокусу политичког интересовања највиших међународних институција и званичника.

- Није увијек добро када се мала земља нађе у политичком епицентру, а БиХ је у посљедњих мјесец дана била и на дневном реду Савјета безбједности УН и мета посјете појединих званичника из администрације америчког предсједника - каже Јовић.

Он додаје да зато није зачуђен што ће се о ситуацији у БиХ расправљати и у Бриселу, истичући да је сигуран да су тачни наводи о различитим погледима појединих чланица ЕУ на стању у БиХ.

- Сигуран сам да Холандија има најригиднији приступ због фрустрација те земље дешавањима у БиХ у неком ранијем периоду и да ће њени представници тражити санкције за званичнике из Републике Српске, док Њемачка призива санкције због тога што у Српској не признају легитимитет њеног дипломате Кристијана Шмита на мјесту високог представника. С друге стране, сигурно да дио земаља на челу са Мађарском не дијели тај став и које готово сигурно неће подржати санкције - сматра Јовић.

Он се слаже са очекивањима да ће министри ЕУ позвати лидере у БиХ да се умјесто међусобних препирки конструктивно ангажују на напретку у вези са испуњавањем 14 приоритета поводом захтјева за кандидатски статус БиХ. Професор међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука Жељко Будимир каже да БиХ није у фокусу интересовања ЕУ, али истиче да је тачно да одређене земље настоје да је поставе у фокус.

- Ту прије свега мислим на Холандију која због неких ранијих дешавања сматра да има право и потребу да моделира ситуацију у БиХ по жељама једне стране. Када је ријеч о санкцијама, о њима се апсолутно не може говорити, јер је јасно да за одређене земље или конкретно чланице Вишеградске групе Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка то није прихватљиво и да су против санкција - оцјењује Будимир.

Он додаје да ће се у Бриселу сигурно разговарати о БиХ, али да ЕУ има пречих ствари и да је наивно мислити да је БиХ централна тема ЕУ.

Дијалог

У документу, о којем у понедјељак треба да расправљају министри спољних послова чланица ЕУ, констатује се да би “ЕУ требало да искористи све алате који су јој на располагању за очување стабилности у БиХ”.

- Хитно је потребно створити одговарајући простор за рјешење засновано на дијалогу како би БиХ напредовала на свом европском путу. Ангажман институција ЕУ на високом нивоу и подршка држава чланица су од кључног значаја у овом погледу - наведено је у документу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.