Срби са Космета говоре за "Глас": Страх од понављања случаја "Готовина"

БЕОГРАД - Првостепена пресуда Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију није ставила тачку на питање злочина над Србима на Косову и Метохији, а породицама несталих и убијених није донијела очекивано задовољење правде.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Четворица бивших лидера тзв. ОВК осуђена су на укупно 81 годину затвора – Хашим Тачи и Јакуп Краснићи на по 25, Кадри Весељи на 18, а Реџеп Сељими на 13 година.
• Суд је утврдио њихову индивидуалну одговорност за произвољно хапшење 385 лица, сурово поступање према 49, мучење 303 и убиства 96 лица.
• Оптужени су ослобођени по дијелу оптужби за злочине против човјечности, јер Тужилаштво није доказало постојање распрострањеног или систематског напада на цивилно становништво ван разумне сумње.
• Саговорници „Гласа Српске“ оцјењују да пресуда није обухватила бројне злочине над Србима, посебно оне почињене након 10. јуна 1999. године.
• Породице несталих и убијених Срба указују да велики број случајева и даље нема судски епилог, док првостепена пресуда још није коначна и може бити предмет жалбеног поступка.

То је заједничка оцјена саговорника "Гласа Српске" након што је Специјализовано вијеће Косова у Хагу осудило четворицу бивших лидера тзв. ОВК на укупно 81 годину затвора за ратне злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији и на појединим локацијама у Албанији.

Тачи и Краснићи осуђени су на по 25 година, Весељи на 18, а Сељими на 13 година затвора. Суд је утврдио њихову индивидуалну кривичну одговорност за произвољно хапшење и лишавање слободе 385 лица, сурово поступање према 49, мучење 303 и убиства 96 лица.

Истовремено, Суд је ослободио оптужене по тачкама које су се односиле на злочине против човјечности, закључивши да Тужилаштво није доказало ван разумне сумње постојање распрострањеног или систематског напада усмјереног против цивилног становништва. Ослобађајући закључци донесени су и за одређени број појединачних инцидената ратних злочина.

За породице несталих и убијених Срба, међутим, тиме није затворено питање одговорности за злочине почињене током и након сукоба.

Доцент Правног факултета Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици и предсједник Управног одбора Координације српских удружења породица несталих и убијених Душко Челић, чији је брат једна од несталих жртава, рекао је да пресуда није донијела очекивано задовољење правде породицама несталих.

Како је навео, оптужницом није обухваћен велики број злочина над Србима, подсјећајући да је током 1998. и 1999. године убијено више од хиљаду Срба, док је више од 900 киднаповано.

Посебно је указао на период након 10. јуна 1999. године, када је, према његовим ријечима, почињен велики број злочина над Србима, а који није био предмет овог поступка.

- Мој брат је киднапован 14. јуна у Приштини. Тек након три године породица је сазнала његову трагичну судбину – навео је Челић, додајући да велики број таквих случајева и даље нема судски епилог.

Као посебно важан проблем издвојио је чињеницу да четворица бивших лидера тзв. ОВК нису осуђена за злочине против човјечности.

- То значи да гоњења за та кривична дјела застарјевају и да се никада неће моћи достићи овоземаљска правда за та кривична дјела. Да су потпадала под ратне злочине, она не би застарјевала - рекао је Челић.

Ипак, Челић у пресуди види и одређени помак у односу на досадашње представе о сукобу на Косову и Метохији.

- До сада смо имали црно-бијелу слику. Срби су били на страни црне слике, а Албанци на бијелој, доброј страни. Овог пута имамо неке нијансе које бацају сјену на овој страни, условно речено бијелој – навео је Челић.

Према његовим ријечима, значај пресуде је и у томе што су утврђени злочини за које су одговорни људи који су се налазили на самом врху хијерархије тзв. ОВК, што, како је рекао, доводи у питање представу о тој организацији као искључиво герилској формацији.

Утисак

Сличан став о обухвату пресуде има и новинар из Грачанице Живојин Ракочевић, који је оцијенио да би се из самог поступка могао стећи утисак да је сукоб на Косову и Метохији био готово искључиво грађански рат између Албанаца, док се злочини над Србима помињу тек узгред.

- Неупућени би могли закључити само једно, на Косову се водио грађански рат између Албанаца. Срби се у њој помињу овлашно и на маргинама и, да није било толико убијених, мучених, несталих и затвараних Албанаца, изгледа да поступка не би ни било – рекао је Ракочевић за "Глас Српске".

Према његовим ријечима, пресуда четворици команданата тзв. ОВК представља тек дио одговорности коју они сносе, док су бројна питања злочина над Србима и даље отворена. Он се запитао и ко ће одговарати за 236.000 протјераних, за савршено етнички очишћене градове, за 156 уништених цркава и манастира, за десетине побијених новинара, за нестале и отете који се и данас траже.

Он је посебно указао на дио пресуде у којем се наводи да Тужилаштво није успјело да ван разумне сумње докаже постојање распрострањеног или систематског напада усмјереног против цивилног становништва.

– Ријеч је о потпуном бесмислу и правној пропасти која је заснована на идеји Запада да је на Косову створено демократско друштво. Суђењем су покушали да кажу да је то демократско друштво способно да суди својим најважнијим људима. Имали су аргументе да ће Хашима Тачија и ратну елиту замијенити просвијећени и грађански политички слој. Међутим, десило се нешто потпуно неочекивано. Команданте, које су могли да контролишу западни ментори, замијенили су најтврђи екстремисти које Запад не може да контролише – навео је Ракочевић.

Он је оцијенио да је посебно поражавајуће то што се Срби, како је навео, осјећају угрожено и када правда изостане и када пресуда буде донесена.

– Поразна је чињеница, заснована на филозофији тамног вилајета, а она у овом случају гласи: Србе на Косову и Метохији убијају и неправда и правда. Шта да помисли човјек коме су два пута палили село и кућу? Једна од помисли је: због хашке пресуде мени ће се светити институције, комшије, систем – рекао је Ракочевић.

О томе како Срби на Косову и Метохији доживљавају изречене казне говорио је новинар Лазар Стевић, који каже да су очекивали строже казне и да је оптужницом обухваћен само дио злочина над Србима. Навео је да су Срби очекивали максималне казне од по 45 година затвора, колико је Тужилаштво и тражило за сваког од четворице оптужених.

– Донекле је и очекивана пресуда. Иако је Тужилаштво тражило 45 година, добили су 25, 18 и 13. Колико је правда тиме задовољена, не знам да кажем, јер опет смо ми Срби очекивали да добију максималну казну, прије свега због онога што су радили током рата 1999. године. Међутим, морамо и овим да будемо задовољни, јер се показало да нису само Срби током рата чинили злодјела, већ да су и Албанци учествовали у томе и да су и са њихове стране убијани и киднаповани људи – рекао је Стевић.

Он је навео и да се на Косову већ говори да је за жалбени поступак спремно 100 милиона евра, али је истакао да Срби не славе пресуду, јер очекују наставак судског процеса.

Дипломата Зоран Миливојевић сматра да пресуда несумњиво показује елементе "селективне правде са политичким предзнаком". Како је појаснио, то се, према његовој оцјени, огледа у томе што су изостављена нека од најважнијих кривичних дјела, прије свега злочини против човјечности. Као значајно је навео и то што поступак није обухватио цјелокупан период након 10. јуна 1999. године, чиме, како је рекао, није у потпуности отворено питање одговорности за злочине почињене након доласка међународних снага на Косово и Метохију.

Шири контекст

На правни обухват поступка указао је и хашки бранилац, адвокат Мирослав Васић. Он је навео да је пресудом обухваћен и дио дјела након завршетка НАТО бомбардовања, али да, према његовој оцјени, нису обухваћени шири случајеви прогона, убистава и других нехуманих поступака над Србима.

– До највећег погрома и етничког чишћења дошло је након НАТО агресије 1999. године, а Суд се тим питањем није бавио на начин који би обухватио шири контекст тих дешавања – рекао је Васић.

Он је додао да би другачија правна квалификација појединих дјела могла отворити и шира питања одговорности за дешавања након доласка међународних снага.

Посебну пажњу привлачи жалбени поступак, јер првостепена пресуда још није коначна. Наши саговорници зато подсјећају на случај "Олуја" пред Хашким трибуналом. Анте Готовина је у првостепеном поступку 2011. године осуђен на 24 године затвора, али је Жалбено вијеће МКСЈ 2012. године преиначило пресуду и ослободило њега и Младена Маркача.

Тај случај показује да првостепена пресуда не мора бити и коначна. И одбрана и Тужилаштво имају право на жалбу, па ће о коначном исходу поступка одлучивати жалбено вијеће.

Џака, Липа и Ора

Фудбалер Гранит Џака и музичке звијезде Дуа Липа и Рита Ора упутили су подршку некадашњим вођама тзв. ОВК, осуђеним пред Специјализованим вијећима Косова у Хагу за ратне злочине. Џака је на друштвеним мрежама објавио фотографију Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Кадрија Весељија и Реџепа Сељимија уз поруку "Слобода има име". Исту поруку подршке објавиле су и Дуа Липа и Рита Ора.

Кларк шокиран и љут

Бивши главни командант НАТО-а за Европу Весли Кларк рекао је да је шокиран и љут због пресуде, наводећи да током свог свједочења није видио доказе који би, како је рекао, оправдали тако високе казне. Кларк је додао да је Тачи, према његовом мишљењу, радио на заштити и недужних Срба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.