У БиХ незапослено 475.000 особа

Сарајево - Званични подаци о стању у економији говоре како у Босни и Хрцеговини земљи живи 475.000 незапослених особа, односно да је стопа незапослености приближна 40 одсто. Посебно забрињавајући је податак и да број пензионера расте много брже од броја запослених, чиме се врши притисак на буџет приликом финансирања пензионог система.

У Годишњем извјештају Централне банке БиХ наведено је како се стопе незапослености у БиХ знатно разликују због различитог приступа у дефинисању и евиденцији, односно начину утврђивања њиховог статуса. Наиме, административни подаци о незапосленим особама садрже укупан број незапослених који се воде у евиденцијама Агенције за запошљавање у БиХ, док се подаци о незапослености из Анкете о радној снази изводе из података који су прикупљени анкетирањем особа у домаћинствима, према међународним стандардима, пише портал klix-ba.

Према Анкети радне снаге, а коју више преферирају домаћи политичари, број незапослених у БиХ у 2017. години износио је 211 хиљада особа, док је на другој страни према регистрованом броју у агенцијама за запошљавање знатно већи број незапослених и он износи 475 хиљада. У Годишњем извјештају Централне банке БиХ наводи се како ово најсликовитије илуструје разлике у евиденцији, односно третирању запослених и незапослених особа.

"Према подацима из Анкете о радној снази, 2017. године стопа незапослености у БиХ је била 20,5 одсто и нижа је у односу на 2016. годину за 4,9 одсто, чиме је настављен тренд пада стопе незапослености из претходне године. Административна стопа незапослености у децембру била је 38,7 одсто и нижа је за 2,2 одсто у односу на децембар претходне године", пише у Извјештају.

Из Централне банке БиХ наводе да се, када се анализирају административни подаци, уочава тренд незапослених особа на годишњем нивоу који је присутан, како током цијеле 2017. године, тако и током претходних година. Како кажу, иако се ради о промјени у броју незапослених према административним подацима (односно, стопама незапослености које су приближне 40 одсто), чињеница је како је на крају 2017. године у односу на претходну годину број незапослених особа смањен за 34.938 особа.

"Посматрајући кретање индекса на тржишту рада, видљиво је како раст запослености прати сличан тренд као раст броја пензионера, с тим да индекс запослености спорије расте, што представља притисак на финансирање растућих трошкова за исплату пензије. Пословање пензионих и социјалних фондова додатно је усложњено као резултат све израженијих негативних демографских промјена које се огледају у смањењу удјела радно активног становништва у повећању удјела уздржаваног становништва", пише у Информацији Централне банке БиХ.

Предсједавајући Предсједништва БиХ и предсједник СДА Бакир Изетбеговић је уочи састанка с њемачком канцеларком Ангелом Меркел казао да се сваке године у посљедње три године, откако Њемачка интензивно помаже у реформама, у БиХ отвара 15 хиљада радних мјеста у реалном сектору".

У извјештају Централне банке БиХ, државна институција дјелимично је потврдила ову информацију наводећи да се према административним подацима биљежи раст броја запослених особа који је на крају 2017. године већи за 15.248 особа. Међутим, посматрајући на кварталном нивоу, у доприносу повећању броја запослених особа видљив је сезонски утјецај у појединим дјелатностима, нарочито примјетан за дјелатност јавног сектора.

"Према расту броја запослених на крају 2017. године по дјелатностима, носиоци броја запослених (73,1 одсто укупног повећања), у односу на крај претходне године, су дјелатности прерађивачке индустрије (повећан број запослених за 8.629 особа или 5,9 одсто) те хотељерство и угоститељство (2.522 особа или 7 одсто)", наводи се у Извјештају.

Ипак, Централна банка посебно наглашава да је у дјелатностима знатно појачана контрола запослених особа, односно њиховог радног статуса. На годишњем нивоу пад запослености исказан је у дјелатностима пословања некретнинама (19,8 одсто), стручној, научној и техничкој дјелатности (5,1 одсто) те трговина (0,5 одсто), што је вјероватно узроковано консолидацијом малопродајног тржишта.

Тренд раста просјечне номиналне плате забиљежен је у 2017. години, након што је интензивиран раст плата у другој половини 2016. године, понајвише као резултат измјена Закона о порезу на доходак у ФБиХ. Наведена мјера је утјецала на раст плата у дјелатностима чије вриједности су ниже у односу на просјечну плату у БиХ. Најизраженији раст плата у 2017. години забиљежен је у стручним и техничким дјелатностима (12,6 одсто), административним и помоћним услужним дјелатностима (7,6 одсто), трговини (4,3 одсто), грађевинарству (4,3 одсто) те индустрији (4,2 одсто).

"Уколико се посматра раст испотпросјечних и натпросјечних номиналних плата према активностима видљив је израженији раст испотпросјечних пата у посљедње двије године, као резултат већ наведене законске мјере. Наведене исподпросјечне плате у 2017. години износе 675 КМ, док у просјеку за исту годину надпросјечне плате износе 1.123 КМ.

У дијелу који се односи на банкарски сектор наведено је да су кредити, који представљају најзначајнију ставку активе комерцијалних банака, повећани на годишњем нивоу за близу седам одсто. Годишње стопе раста кредита нефинансијским предузећима су више од истих за становништво у 2017. години након дужег периода.

Платнобилансна позиција БиХ је у 2017. години благо погоршана. На рачуну текућих трансакција с иноземством, у 2017. години остварен је дефицит у односу на 1,51 милијарду КМ те је дефицит текућег рачуна погоршан у односу на претходну годину и то за 4,0 одсто. Основни узрок дефицита текућег рачуна је дефицит на рачуну робе, док је у размјени услуга и доходака, како примарног, тако и секундарног с иноземством дошло до креирања позитивног салда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.