Тужилац и свједок различито о узроцима смрти Сребреничана

Хаг - Заступник тужилаштва Хашког трибунала и вјештак одбране Радована Караџића за судску медицину Душан Дуњић, и данас су, у наставку главног претреса, износили опречне тврдње у вези са временом смрти и временом сахрањивања жртава страдалих на подручју Сребренице.

За разлику од тужилаштва, које тврди да је већина жртава страдала у организованим масовним погубљењима, Дуњић наводи да су оне погинуле у борбама. У главном исказу, у понедјељак, 22. јула, београдски професор рекао је да може да прихвати да је стријељано највише 450 до 500 Сребреничана.

Тужилац Кристофер Мичел свједоку је предочио да су сви вјештаци оптужбе наводили да "нема доказа да су гробнице чије су ексхумације водили биле допуњаване".

Дуњић је изјавио да "из појединачних анализа које је радио, то не произлази". "Ако се у једној гробници нађу тела различитог степена распадања, то потврђује различито време смрти и сахрањивања, јер није могло у једном дану бити сахрањено 200 до 300 људи", додао је свједок.

Дуњић је поновио своју тврдњу да су на једном мјесту сахрањивани и они који су страдали 1992. или 1993, па и они који су страдали ван Сребренице.

Тужилац Мичел је подсјетио да је вјештак тужилаштва, аустралијски археолог Ричард Рајт, у судници потврдио да је у гробницама било тијела различитог степена распадања, али да је објаснио да тај степен може да зависи од тога гдје се тело налазило - уколико је било на ивици гробнице, брже се распада, него у средини.

Професор Дуњић позвао се на другог вјештака оптужбе, форензичког патолога Кристофера Лоренса, који је на суђењу у Караџићевом предмету потврдио да "различито вријеме смрти и сахрањивања, такође, утичу на степен распада", али се сагласио да степен распада зависи и од тога гдје се налази тијело.

На наставак свједочења, започетог 8. јула, у судницу се данас вратио пензионисани генерал Војске Републике Српске Драгомир Кесеровић.

Он је навео да у БиХ није било систематског протјеривања несрпског становништва, већ да је становништво одлазило због ратних дејстава и лоше економске ситуације или да би се придружили члановима породице који су већ били у иностранству.

Тужилац Џулијен Николс оспоравао је тврдње свједока да су у свим случајевима злочина починиоци били идентификовани и судски гоњени.

Када је тужилац навео да нико није ни ухапшен ни кривично гоњен због убиства 150 муслиманских мушкараца у Вечићима, општина Котор-Варош, и да лешеви неких жртава још нису пронађени, Кесеровић је рекао он "не зна имена починилаца" и да је "наишао на податак да дио тих људи, жртава, није пронађен".

Кесеровић је рекао да "нису сви починиоци процесуирани током рата, да су судски поступци вођени, а да је начин на који је то вођено за другу анализу".

Главни претрес биће настављен сутра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.