Фото: Туже РС и траже провизију од које су сами одустали
БAЊA ЛУКA - Иако им је одустајање од провизије уколико добију више од 350 милиона долара за продају "Телекома Српске" донијело највише финансијских бодова и побједу у избору за страног консултанта у продаји, "Рајфајзен инвестмент" данас од Српске судским путем тражи више од милион долара "награде" за високу цијену постигнуту у продаји "Телекома Српске".
Aустријски "Рајфајзен инвестмент", некадашњи финансијски савјетник за продају "Телекома Српске", тужио је Републику Српску пред Aрбитражним судом у Цириху захтијевајући "додатну награду за успјех", јер је "Телеком Српске продат Телекому Србија по неочекивано високој цијени од 646 милиона евра".
Комисија Владе РС коју су тада чинили министар финансија Светлана Ценић (предсједник), министар саобраћаја Драгоја Лајић, директор Дирекције за приватизацију Владимир Мачкић и директор "Телекома" Славиша Крунић бодовањем на основу лимитирања цијене изабрала је 2005. године "Рајфајзен инвестмент" за страног консултанта при продаји "Телекома Српске".
Како је у самом бодовању техничких критеријума, које је прво извршено, "Рајфајзен инвестмент" имала најмање бодова, Комисија га је фаворизовала тако што му је дала максималних 100 бодова на финансијској понуди. Највише бодова у техничкој понуди имала је CAIB 83,34, а "Рајфајзен инвестмент" је са 75,36 бодова била на посљедњем мјесту.
Како је лимитирањем цијене продаје "Телекома Српске" добила максималних 100 бодова у финансијској понуди, управо то је пресудило да ова кућа буде коначан приједлог Комисије за избор консултанта који ће водити продају "Телекома Српске".
"Рајфајзен" је у понуди навела да уколико Телеком прода по цијени мањој од 150 милиона долара неће узети провизију, а да ће уколико га прода по цијени од 150 до 350 милиона долара узети 1,4 милиона или 0,59 одсто провизије.
"Рајфајзен инвестмент" је навела да уколико "Телеком" буде продат за више од 350 милиона долара такође неће узети провизију.
На исти систем финансијске понуде лимитирањем цијене ишао је и CAIB, али је његова провизија за лимитирану цијену од 150 до 350 милиона долара била већа и износила 1,8 милиона или 0,75 одсто. Због тога је у финансијској понуди добила 81.60 бодова, а не 100 максималних као "Рајфајзен". CAIB је имао највише бодова у техничкој понуди, али је изгубио на збрајању бодова из финансијске и техничке понуде.
Свим осталим понуђачима који нису лимитирали цијену продаје "Телекома" и који су тражили провизију без обзира о којој суми је ријеч, Комисија је због тога умањила бодове и нису били изабрани.
У Комисији су тада тврдили да је овакво бодовање било логично, јер је продаја "Телекома Српске" по цијени већој од 350 милиона долара немогућа. Касније се испоставило да то није тачно.
Влада Пере Букејловића крајем јануара 2006. године потписала је Уговор са консултантском кућом "Рајфајзен инвестмент".
- Њихови стручњаци већ се налазе у "Телекому" и раде на припреми одређених студија и анализа. Приватизација "Телекома Српске" требало би да услиједи ове године, а до августа требао би бити расписан јавни позив за приватизацију, рекао је 2. фебруара 2006. тадашњи министар саобраћаја и веза Републике Српске Драгоје Лајић.
Међутим, у априлу мјесецу Милорад Додик је добио мандат за састав нове Владе која је завршила процес продаје "Телекома Српске" у децембру 2006. по рекордној цијени.
Иако је по правилима Свјетске банке процедура за избор међународног савјетника требало да траје три до четири мјесеца због више интересних лобија, она је у РС трајала више од двије године.
Улога савјетника била је да изабере најбољег понуђача за куповину већинског пакета акција у "Телекому Српске", а Влада РС је још 1. августа 2003. године расписала тендер за његов избор.
Главни координатор пројекта избора финансијског савјетника за приватизацију "Телекома Српске" био је Фонд за развој РС који је по Aкционом плану Владе водио све послове око избора финансијског савјетника, запримао пријаве и вршио одабир најбољих. Владина Комисија је потом вршила бодовање за шест са сужене листе одабраних тј. одлучила која је од њих најбоља.
Прву Комисију за избор консултанта чинили су углавном кадрови ПДП-а. Предсједник Комисије био је тадашњи министар саобраћаја и веза Драган Шолаја (ПДП), а чланови: министар финансија Бранко Крсмановић (ПДП), директор Фонда за развој Срећко Богуновић (ПДП), тадашњи замјеник директора "Телекома" Миленко Станић (СДС) и представник некадашње Дирекције за приватизацију.
Та Комисија је између 44 валидно пријављене компаније сачинила кратку листу од шест најбољих: Nomura/KPMG из Лондона, Епик из Беча, Rothschild/Citadela из Париза, CAIBA/Дилојтл туш из Србије, BNP Paribas из Париза, CIBS World Markets /Раифеисен инвестемент из Лондона и Беча.
Касније су одустале World markets /Раифеисен из Лондона и Беча, те CIBS Worl Markets.
На првом рангирању за консултанта који ће радити продају "Телекома Српске" побиједила је CIAB, која је наступила заједно са Дилојтл тушом, али је Свјетска банка која је финансирала избор консултанта са 400.000 долара уважила жалбу осталих учесника јавног позива о сукобу интереса и поништила избор. Учесници су се жалили на избор Дилојтл туша, јер је ова ревизорска кућа годинама радила интерне ревизије пословања "Телекома Српске".
Након поништења одлуке о избору CIAB и Дилојтл туша Комисија је закључила да је побједник други са листе рангираних и по томе финансијски савјетник при продаји "Телекома Српске" требало је да буде Momura KPMG.
Послије овога између Свјетске банке и Фонда за развој РС, који је по неуобичајеној одлуци Владе уз Дирекцију за приватизацију постао имплементатор пројекта избора савјетника за продају Телекома Српске, почиње дуготрајна преписка. Ова преписка резултовала је захтјевом Свјетске банке да не може проћи други са листе, него да се поновно обнови и техничка и финансијска понуда свих компанија.
Нови утврђени рок за избор консултанта за продају "Телекома Српске" подешен је и прилагођен новим условима. Са падом Владе Драгана Микеревића (ПДП) и доласком Владе Пере Букејловића (СДС) кадрове ПДП-а у Комисији за избор консултанта мијењају кадрови СДС-а.
"Рајфајзен инвестмент" је изабран захваљујући гласовима тадашњих чланова комисије: Светлане Ценић, Драгоја Лајића, Владимира Мачкића, кадрова СДС-а, и тадашњег директора "Телекома" Славише Крунића, који је на то мјесто дошао као кадар ПДП-а, али није испоштовао интересе странке у цијелом процесу.
Према калкулацијама које су се могле чути у добро упућеним круговима, "Рајфајзен инвестмент" је изабран да би продају "Телекома Српске" намјестио "Телекому Aустрија" на чијем челу је Сарајлија Борис Немшић, школски друг Славише Крунића.
Међутим, Влада РС, на чијем челу је био Милорад Додик, 5. децембра 2006. године прихватила је као најбољу понуду "Телекома Србије" који је за куповину 65 одсто државног капитала "Телекома Српске" дао 646 милиона евра. Други понуђач "Телеком Aустрија" понудио је 467 милиона евра.
Борис Немшић, извршни директор "Телекома Aустрија" рекао је тада да је резултат тендера "разочаравајући".
"Рајфајзен инвестмент", послије продаје "Телекома Српске", угасио је своју испоставу у РС.
Комисија за избор страног савјетника у продаји "Телекома Српске" на чијем челу је била министар финансија Светлана Ценић и која је изабрала "Рајфајзен инвестмент" за савјетника за разлику од претходне имала је пет, а не четири члана.
ПДП, која је заједно са СДС-ом чинила тадашњу Владу, тешко је прихватила што у Комисију поново није ушао директор Фонда за развој, а СДС то правдала чињеницом да нови директор Зоран Ђерић, високи функционер ПДП-а, још није био званично именован.
ПДП је инсистирала на петочланој комисији уз аргумент да Комисија може доћи приликом гласања у пат позицију због парног броја чланова. Упућени тврде да је управо избор консултанта за продају "Телекома" довео до распада коалиције СДС-ПДП.
BNP Paribas Corporate Finace из Париза је у понуди навела да ће ако "Телеком Српске" прода за 150 милиона долара узети провизију од 0,55 одсто или 825.000 долара. Aко га прода по цијени од 150 до 350 милиона провизија је 0,55 одсто или 1.375.000 долара. За цијену већу од 350 милиона долара тражили су провизију од 0,55 одсто или 1.925.000 долара.
Таква понуда донијела им је свега 41.57 финансијских бодова.
EPIC из Беча је навео у понуди да ће ако Телеком прода за мање од 150 милиона долара тражити 0,52 одсто провизије или 780.000, ако га прода по цијени од 150 до 350 милиона 0,51 одсто или 1.275.000 долара. Провизија EPIC уколико би Телеком продао за више од 350 милиона долара била би 0,50 одсто или 1.750.000 долара.
То је одлучило да им Комисија дадне 75.45 бодова.
Nomura Интернатионал из Лондона за продају "Телекома" испод 150 милиона долара доставила је понуду са провизијом од 0,545 одсто или 817.500 долара, за продају од 150 до 350 милиона долара 1.362.500 долара, а за продају по цијени већој од 350 милиона долара Nomura је тражила провизију од 0,545 одсто или 1.907.500 долара.
И ову велику кућу у оцијени Комисије коштало је то што је предвидјела провизију у све три ставке. Тако је њена понуда добила свега 41.86 бодова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.