Тушевљак: Предмети злочина над Србима у Сарајеву затрпани у ладицама

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Главни инспектор Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске за истраге кривичног дјела ратног злочина Симо Тушевљак истиче да је у Сарајеву било више од 160 логора гдје су привођени и затварани Срби у протеклом рату, али да за страшне систематске злочине, које је МУП Српске истражио и извјештаје поднио надлежним тужилаштвима, до данас готово нико није одговарао.

Тушевљак каже да је више од 5.000 логораша било само у великим сарајевским логорима, а кроз многобројне мање логоре прошло је небројено Срба.

-Мјеста притварања су подруми стамбених зграда, гдје су људи извођени из својих станова и ту одвођени, мучени и малтретирани. Мјеста притварања су и команде полицијских станица у Сарајеву. Све редом је кориштено за затворе, све до великих затвора као што су Централни затвор, „Виктор Бубањ“, Жељезничко-техничка школа у Сарајеву, Храсница, Тарчин... - наводи Тушевљак.

Он истиче да је мало зграда у Сарајеву и мјеста у којима нису, од 1992. године до краја рата, затварани Срби.

Тушевљак истиче да су и медицински радници који су радили у сарајевским здравственим установама затварани, малтретирани, прогоњени и смјењивани са својих функција.

-Тако је било и на Медицинском факултету у Сарајеву и у Болници Кошево, Клиници за акушерство... Постоји низ имена и изјава доктора који су завршавали по логорима - истиче Тушевљак.

Он подсјећа на професора доктора Милутина Најдановића, који је убијен одмах на почетку рата и никада није откривено ко га је и према чијем налогу убио.

Тушевљак подсјећа да су над сарајевским Србима чињени страшни систематски злочини које је МУП Републике Српске истражио и извјештаје поднио надлежним тужилаштвима, али да до данас за те злочине готово нико није одговарао.

Тушевљак наводи да је МУП Српске, одмах по сазнању да се врше кривична дјела ратног злочина по Сарајеву над Србима, почео са истрагама тих кривичних дјела, да их документује и узима изјаве од свједока који су излазили из Сарајева и говорили о тим звјерствима.

Он наглашава да су документована и кривична дјела на територији која је била под контролом Војске Републике Српске гдје су свакодневно били свједоци гранатирања цивилних насеља у којим су страдале цивилне жртве, те снајперских дјеловања по рубним подручјима усљед којих су страдале жене, дјеца и старци.

Тушевљак додаје да је снајперско дјеловање вршено и по Вогошћи, Грбавици, Илиџи и свим општинама тадашњег Српског Сарајева, те да су по тим општинама дјеловали и тешка артиљерија, "браунинг" и сва расположива оружја и оруђа.

Он наводи да су ревносно подносили службене извјештаје тадашњим тужилаштвима, или војном или цивилном, у зависности од тога које је од њих било надлежно за истраживање ових кривичних дјела.

Тушевљак истиче да је МУП Српске 2004. године формирао тим који је имао задатак да искључиво истражује кривична дјела ратног злочина почињена над Србима у Сарајеву.

- Резултат тог рада су поднесена 244 службена извјештаја или кривичне пријаве који се односе на злочине почињене над Србима у Сарајеву против 1.400 лица - прецизира Тушевљак.

Он наводи да су сви извјештаји достављени Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву или Тужилаштву БиХ на поступање, те подсјећа да је Хашки трибунал одредио "Правила римског пута" и да је домаћем правосуђу било забрањено да процесуира кривична дјела ратног злочина док предмети не дођу на оцјену у Хаг.

- Када говоримо о злочинима почињеним над Србима, ти предмети који су отишли у Хаг углавном су тамо и „заспали“. Мало њих је прегледано и одређено које су категорије и сви су ти предмети по затварању Хашког трибунала 2003. враћени новоформираном Тужилаштву БиХ - истиче Тушевљак.

Он подсјећа да је новоформирано Тужилаштво БиХ прво радило према првој Стратегији за процесуирање предмета ратних злочина, да је Тужилаштво БиХ оцјењивало степен осјетљивости предмета и да су оне предмете које су оцијенили да су високоосјетљиви задржавали за себе, те да су у Стратегији из 2008. године дали себи рокове до када ће ти предмети бити завршени.

- Многи од тих предмета, када говоримо о злочинима почињеним над Србима у Сарајеву, ушли су у категорију „А“ и оцијењени су као високоосјетљиви и да требају да буду завршени до 2015. године. Показало се да та стратегија није реализована ни у најмањјој мјери када је ријеч о српским жртвама. Показало се да су они предмети који су се односили на Сарајево, такође, негдје остајали по страни - истиче Тушевљак.

Он додаје да је Тужилаштво БиХ подигло оптужнице за одређени број лица и да се углавном радило о лицима која су била непосредни извршиоци кривичних дјела, иако је у свим предметима јасно одређена била и командна одговорност лица која су починила кривична дјела.

-Злочини који су чињени по Сарајеву - чињени су плански и систематски. Није случајно неко одвођен, нису случајно формирани „сабирни центри“ за Србе - наводи Тушевљак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.