Турска улогу у NATO-у мора везати за Балкан

Бањалука - Важан аспект за турску политику на Балкану јесте укључивање NATO-а у балканску кризу, али и да се улога Турске у NATO-у веже за Балкан и источну Европу више него за Средњи исток.

Ово је у својој књизи “Стратегијска дубина” написао министар иностраних послова Турске Aхмет Давутоглу. Према писању листа “Препород”, званичног гласила Исламске заједнице у БиХ, књига је својеврсни манифест турске спољне политике. Многи од тих циљева већ су реализовани или су у фази остварења, јер је Турска посљедњих година у великој мјери појачала свој утицај на Балкану.

Турска и NATO

Давутоглу пише да је NATO систематско средство турске политике на Балкану и да је важно да Турска инсистира да тај војни савез буде укључен у балканску кризу.

- Пребацивање тог питања на форуме Европске уније и Уједињених нација умањиће зону турског утицаја. Као што смо често истицали, окретање Турске у оквиру NATO-а према Средњем истоку чини је пасивном земљом у опасности, док је окретање ка Балкану и источној Европи чини утицајнијом и снажнијом према ЕУ која је одбацује. Овако дефинисано стање биће блиско и будућем америчком избору развијања блиске политике према Бошњацима и Aлбанцима у регији, с обзиром на присност ових народа према Турској - навео је Давутоглу.

Шеф турске дипломатије као алтернативу систематском плану истиче дјеловање Турске у оквиру Организације исламске конференције (ОИЦ). Турска, према његовом мишљењу, треба да на ефикасан начин питање балканске кризе износи на форуме ОИЦ-а и да актуелизује очување исламско-оманског идентитета на балканском подручју.

- То не треба да чини на директан начин, већ да то постави као питање које се тиче неутралног исламског свијета. У конјунктури у којој папа потпуно директно износи мишљење и интервенише не смије се умањивати покушај рушења очувања вјерско-културног идентитета који сједињује Aлбанце и Бошњаке са Aнадолијом. Бошњаци и Aлбанци који би остали без заштите запашће у опасност губљења културног идентитета, што би била побједа пројекта њихове пурификације. Не треба заборавити да је само постојање Контакт групе ОИЦ-а у којој је била и Турска, након што је избачена из Контакт групе Запада, резултовало врло важном мисијом за вријеме кризе у БиХ - написао је Давутоглу.

Упозорава да се не смију заборавити ни посљедице које је изазвало оклијевање у вези са дешавањима у БиХ.

- Задржавање ОИЦ-а у стању приправности важно је с аспекта могућности дипломатског утицаја на водеће силе. Два су кључна разлога што БиХ, и поред свега, данас постоји: међусобни сукоби водећих сила, те психолошка и дипломатска подршка која је обезбијеђена у исламском свијету. Та два фактора треба одржати - пише Давутоглу у књизи “Стратегијска дубина”.

Косовско питање

Давутоглу сугерише и да је косовско питање потребно двосмјерно актуелизовати као глобално питање и ставити га на дневни ред NATO-а, УН и ОИЦ-а. Локализација косовског питања и његов заборав, сматра турски министар, значили би потпуну пурификацију, Турској блиског, албанског елемента.

- Неопходно је да Турска своју стратегију према Балкану, који је поново на дневном реду усљед српског покоља на Косову и NATO интервенције, не види као један спољнополитички проблем који се ревидира сваком новом кризом, већ да је изнова дефинише помоћу сета основних принципа и приоритета компатибилних са дугорочним пројекцијама. Прије свега, будућност БиХ и Косова може бити дјело овакве спољнополитичке визије - пише у књизи.

Давутоглу подсјећа да не треба губити из вида да је судбина Османског царства кројена на Балкану. У том контексту закључује да је немогуће да Турска буде утицајна ни на регионалном ни на глобалном плану уколико не изгради прекограничне зоне утицаја на Балкану. Према његовом мишљењу, Турска треба да тежи свеобухватној регионалној политици са истовременом свијешћу о унутрашњим супротностима и опасностима. У том контексту сматра да је потребно да заузме предводничку и активну улогу на Балканској иницијативи и у Платформи југоисточне Европе.

- Предводничка улога у заједничким пројектима који обухватају Балкан у цјелини повећаће утицај Турске у тој регији. На примјер, потребно је на дневни ред ставити приједлог о формирању једне врсте УНЕСЦО-а у БиХ у мањем оквиру који би на заједничком плану заштитио културно ткиво, послије културоцида који се на том подручју догодио. Највећу штету ове културне пурификације доживјело је османско-турско културно насљеђе. Такође, може се предложити и заједнички пројекат за осигуравање културних и образовних права етничким групама различитих културних идентитета на Балкану. Такав споразум ће отворити повољности посебно на подручју Косова и западне Тракије - написао је Давутоглу.

Да би регионалне тензије биле спуштене и створене зоне заједничких погодности, шеф турске дипломатије истиче да је потребно понудити економске пројекте и проширити лепезу улагања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.