Тумачење суверенитета – јабука раздора

БАЊАЛУКА – Колико је у БиХ тешко, па готово и немогуће, говорити једним гласом о унутрашњим приликама и спољним циљевима, потврдило је зимско засједање Парламентарне скупштине Савјета Европе, на којем је учествовала и петочлана делегација Парламентарне скупштине БиХ.

Предсједавајући домаће делегације у Парламентарној скупштини Савјета Европе у овом мандату је Саша Магазиновић (СДП БиХ), замјеница је Даријана Филиповић (ХДЗ), док су чланови Бранислав Бореновић (ПДП), Сабина Ћудић (Наша странка) и Младен Босић (СДС).

БиХ, односно мониторинг извјештај о стању у земљи, био је једна од тачака о којој је дискутовано на овоседмичном зимском засједању Парламентарне скупштине Савјета Европе у Стразбуру.

Извјештај под називом „Функционисање демократских институција у БиХ“ поднијели су извјестиоци Мониторинг комитета из Мађарске и Шпаније. Уз извјештај је поднесен и приједлог резолуције, која је усвојена након расправе, будући да су документ подржале све посланичке групе у тој скупштини.

Магазиновић је у обраћању на пленарном засједању, како је саопштено из Парламентарне скупштине Савјета Европе, захвалио извјестиоцима који су, како је рекао, у извјештају јасно нагласили двије изузетно важне чињенице које се не смију доводити у питање – да је мандат високог представника легитиман и неспоран, те да државном имовином може и мора управљати искључиво држава БиХ.

Уз то је упозорио и на веома лоше стање у јавном РТВ систему у БиХ, те поручио да се кризе у БиХ не дешавају случајно, него да се производе како би се прикрили облици бруталног криминала, нагласивши да је у коријену готово свих проблема криминал са политичком позадином.

Бореновић је, с друге стране, казао да вјерује да БиХ може направити велики корак на европском путу, без обзира на то што, како је рекао, одређене владајуће политичке елите деценијама опструишу европски пут и демократизацију друштва.

Упозорио је на велики проблем са којим се суочава транспортна заједница у БиХ, те изразио увјерење да, уз поштовање уставног оквира и Дејтона, у БиХ могу бити затворене Канцеларије ОХР-а, стране судије у Уставном суду БиХ замијењене домаћим, те да је могуће у потпуности преузети управљање фер и поштеним изборним процесом, јачајући домаће институције, посебно правосудне, и стварајући окружење за добар живот свих грађана БиХ.

Због краткоће времена за расправу, обраћања у писаној форми приложила су остала три члана делегације БиХ, али је, према оцјенама оних који прате домаћа дешавања и односе представника три конститутивна народа, и ово што је речено показало супротстављене погледе на кључне ствари у БиХ.

Такви говори неријетко се чују и у Савјету безбједности Уједињених нација у Њујорку од стране представника БиХ, гдје српска страна, уз Русију и Кину, посљедњих година упозорава да Кристијан Шмит није именован у складу са прописима УН за високог представника у БиХ, а различити погледи чули су се сада и у Стразбуру.

Аналитичар и правник из Сарајева Дамир Сакић за „Глас“ каже да то готово и не изненађује, наводећи да је ријеч о суштинској разлици у погледима на сам суверенитет државе.

– Док они попут Саше Магазиновића вјерују да је потребан високи представник и међународно туторство, те да држава не треба да има потпуни суверенитет и да се закони и одлуке не доносе у институцијама, већ у ОХР-у, с друге стране постоји снажна суверенистичка идеја да су институције и носиоци јавних функција, у складу са мандатом и надлежностима, изабрани да доносе све законе и битне одлуке, било да је ријеч о државној имовини, изборном законодавству или интеграцијама. О томе искључиво треба да одлучују бирани представници народа у БиХ. Из те суштинске разлике развијају се и сви други погледи на будућност државе – закључио је Сакић.

Из Стразбура је, између осталог, у оквиру усвојеног документа за БиХ упућен позив властима Српске да без одгађања именују судије у Уставном суду БиХ, а представници држава чланица подсјетили су на реформе које је потребно спровести ради реализације пресуде „Сејдић и Финци“.

Уз то је поздрављено формирање радне групе за припрему амандмана на Устав БиХ, те нацрт измјена и допуна Изборног закона БиХ.

Карактер

БиХ је чланица Савјета Европе од 2002. године. Одлуке које доноси Скупштина Савјета Европе усвајају се у форми резолуција или препорука и, иако немају правно обавезујући карактер, њихово поштовање представља израз привржености организацији у чије чланство је земља ступила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.