"Тројка" испада из игре?

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО – Дио политичких партија у БиХ, осим прављења кандидатских листа за предстојеће опште изборе, увелико припрема и терен с циљем да осигура сигурне и поуздане партнере за формирање нове власти, под условом да избори мјеста за преговарачким столом.

Општи избори у БиХ су расписани за 4. октобар ове године. И док још траје поступак овјера политичких субјеката за учешће на изборима, на појединим адресама су отворили разговоре са добро познатим политичким играчима.

Најочигледнији примјер су започети разговори између функционера ХДЗ-а БиХ, на чему са лидером странке Драганом Човићем те из СДА, коју предводи Бакир Изетбеговић, са жељом да се врати у власт у пуном капацитету.

Власт на нивоу БиХ је, наиме, након посљедњих избора експресно формирана недуго након потврђивања резултата. Изборни плијен су подијелили СНСД, ХДЗ и бошњачки блок који је прозван "тројка" с обзиром на то да су окосницу чинили, и још чине СДП БиХ, НиП и Наша странка.

Раскид партнерства

Међутим, почетком 2025. године дошло је до раскида партнерства, на првом мјесту на релацији СНСД  - бошњачки блок, што је увело институције на том нивоу власти у незавидну позицију и честе блокаде.

С друге странке ни Хрвати нису добили оно што су хтјели од представника "тројке" и за шта су првобитно добили увјерење да ће бити завршено у овом мандату власти, а чак је и Човић признао да су "тројку" узели за партнера под притиском тадашњем америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија.

Иако је у овом моменту рано говорити о потенцијалним коалицијама након избора, јер све зависи од изборног резултата, из разговора који су испливали на површину може се наслутити ко кога жели за партнера.

СДА се из опозиционих редова дуже вријеме намеће као странка спремна да уђе у власт. То се помињало и када се полемисало о пољуљаним односима између СНСД-а и "тројке", али није дошло до промјене међу партнерима из бошњачког блока у власти. С друге стране, ни СДА и ХДЗ немају блиставу заједничку прошлост на нивоу БиХ, првенствено због дугогодишњег неслагања о измјени Изборног закона БиХ, на чему инсистирају Хрвати, али је, и поред тога, Човић недавно изјавио да се разговара о релаксацији односа Хрвата и Бошњака. На то је реаговала Наша странка, оптуживши СДА и ХДЗ да под том кринком граде подијељену државу, на шта је из СДА речено да су те оптужбе јефтине обмане.

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски истиче да странке покушају да се позиционирају те обезбиједе савезнике са којима би након избора могли да формирају власт на различитим нивоима.  Све, ипак, подвукао је, зависи од резултата избора.

- У БиХ има више нивоа власти. Може се десити да странке имају капацитет да се удруже на једном нивоу власти, а то не могу на другом. Када је реч о односима на релацији СДА - ХДЗ, мислим да Човићева странка покушава, јер опет очекује натполовичну већину у хрватском бирачком телу, да осигура да се формира власт у новом мандату, јер је крајње неизвестан резултат "тројке" – оцијенио је Ситарски за "Глас".

Ствари су, додао је, генерално неизвјесне на бошњачкој политичкој сцени да  нико не може да гарантује ни повратак СДА у власт.

- Можда ни ХДЗ не буде имао доминацију као до сада, али ће свакако имати натполовичну већину код Хрвата те мора сачекати расплет ситуације код Бошњака. Треба видети и како ће завршити странке са српским предзнаком где су тренутно фаворити странке владајуће коалиције, али не као 2022 - закључио је Ситарски.

Политички аналитичар Филип Матић истиче да Хрвати у БиХ, посебно ХДЗ са Човићем на челу, од Дејтона до данас воде веома прагматичне политике.

- Ситуација у ФБиХ, када је ријеч о Бошњацима, је попримила чудан обрис с обзиром на то да ћемо у изборе ући са опозицијом као фаворитом, у овом случају СДА, јер се дјеловање "тројке" свело на пораз свега онога што су представљали као своје најбоље политике и највеће успјехе – рекао је Матић за "Глас Српске”.

ХДЗ препознао моменат

ХДЗ је, сматра, препознао моменат повратка СДА и преговара са њима јер им је у великом интересу да имају мирног коалиционог партнера у ФБиХ ако се опет деси да нехрватски кандидат буде хрватски члан Предсједништва БиХ.

У вези са што бољим позиционирањем на изборима и након њих, у петак је потписан договор пробосанских странака о заједничком наступу у трци за позиције у Народној скупштини Републике Српске. Међу партнерима су СДП и СДА.

Дио постизборних циљева већ су открили и у владајућем блоку, окупљеном око СНСД-а и то након првог заједничког састанка након којег је потврђено да остају на окупу. Циљ је, како је речено, да обезбиједе двотрећинску већину и тако имају довољно мандата за формирање Владе што утиче и на позицију у преговорима о власти на нивоу БиХ.  Други циљ владајуће коалиције јесте десет посланика у Представничком дому и четири делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Ко ће кога подржати?

Филип Матић се осврнуо и на разговоре о расподјели позиција након избора, која је највише чула у данима преговора опозиције у Српској, оцијенивши да су те калкулације преурањене.

- Резултати избора ће бити путоказ, а у овом моменту се дешава преломни тренутак за опозицију због мини-раздора у СДС-у на причи о кандидатурама. Видјеће се шта ће бирачи рећи на  то. Чак и да Бранко Блануша буде кандидат за предсједника Српске, а Драшко Станивуковић за члана Предсједништва БиХ, питање је за кога ће чланови и симпатизери СДС-а, односно из Покрета "Сигурна Српска" подржати, јер је створена чак и непријатељска атмосфера између та два табора – рекао је Матић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.