Траже милион евра за податке о масовној гробници

БAЊA ЛУКA, СAРAЈЕВО - У БиХ је и даље пракса да се продаје и купује информација о мјесту масовних или појединачних гробница, тврде некада први људи ентитетских комисија за тражење несталих.

Некадашњи шеф Комисије за тражење несталих Федерације БиХ и један од директора Института за тражење несталих БиХ Aмор Машовић каже да су већ почетком 1992. године појединци за новац нудили информације о затвореницима и логорашима, а та пракса се наставила и у послијератном периоду када се трагало за мјестима и гробницама несталих.

- Јављали су се појединци из свих етничких група да им се исплате накнаде за одавање или откривање информација. Оно што смо као лаици могли процијенити јесте да су неки од тих појединаца били и директно умијешани у извршење злочина или стварање појединачних и заједничких масовних гробница - истакао је Машовић.

Додао је да се за уступљене информације тражило од неколико десетина до чак милион евра. Поред тога, нагласио је Машовић, тражене и неке услуге, попут обезбјеђивања пасоша и виза, азила, па чак и материјала за покривање куће једног од повратника који је био извор информације.

Према Машовићевим ријечима, некадашње ентитетске комисије за тражење несталих нису имале такву врсту механизма какав имају обавјештајне агенције и полицијске структуре са изворима финансирања који би омогућили прикупљање те врсте информација.

- Дешавало се да наши истражитељи на терену одвајају новац од својих дневница, некад је то било пар стотина марака, да би платили информацију - казао је Машовић.

Некадашњи предсједник Канцеларије за тражење несталих Републике Српске, данас један од директора Института за тражење несталих БиХ, Милан Богданић, каже да ће проблем куповине информација остати актуелан и у наредном периоду.

- Веома је мали број људи који су спремни да из хуманитарних побуда или из чисте савјести уступе такве информације без новчаних накнада. Веома је деликатна та околност утврђивања висине накнаде за поједине гробнице, а исто тако и сама исплата гдје постоји могућност компромитације људи који се баве овим хуманитарним послом - рекао је Богданић.

Додао је да се овај проблем покушао уредити у законским оквирима, да институције система буду укључене у тај цијели процес, али је то наишло на неразумијевање дијела представника породица несталих лица.

Према Богданићевим ријечима, иако би судско-истражни органи могли лакше доћи до тих информација, јер посједују посебне фондове и новац за њихово плаћање, дојављачи им се не желе јављати, па се зачарани круг ту затвара.

- Aко дојављачи то и учине, аутоматски се легитимишу и улазе у процес који подразумијева и њихову евентуалну одговорност за све то, док овдје имамо обавезу заштите тих лица - казао је Богданић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.