Траже још 8,4 милиона КМ за истраге ратних злочина

Бањалука - Окружна тужилаштва у Републици Српској и кантонална у ФБиХ затражили су додатних 8,41 милион марака и запошљавање 135 нових тужилаца, стручних сарадника, истражилаца и другог особља да би убрзали процесуирање предмета ратних злочина.

Тај захтјев истакнут је у извјештају о раду Надзорног тијела за праћење спровођења Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина за првих шест мјесеци, а о њему ће одлучивати Савјет министара БиХ.

- Препоручује се парламентима и владама у ентитетима да сагласно исказаним потребама одобре новчана средства за јачање капацитета у тужилаштвима за процесуирање предмета ратних злочина - наведено је у извјештају и упозорено да ће у супротном бити доведено у питање спровођење Стратегије за рад на предметима ратних злочина.

За Окружно тужилаштво Источно Сарајево затражено је додатних 700.000 марака и 11 нових радника, док је за окружна тужилаштва у Бањалуци, Добоју и Требињу потребно још по око 500.000 марака и укупно 25 нових тужилаца, сарадника, истражилаца и административно-техничког особља.

Најмање додатног новца захтијева Окружно тужилаштво Бијељина, којем је потребно око 165.000 марака и шест нових радника.

Међу кантоналним тужилаштвима у ФБиХ највећи апетит има тужилаштво у Бихаћу које је затражило додатних 1,98 милиона марака. Кантонално тужилаштво у Зеници захтијева нових 1,29 милиона, а у Сарајеву 1,21 милион КМ. Додатних 138.447 марака потребно је Кантоналном тужилаштву у Ливну, док тужилаштва у Широком Бријегу и Горажду нису исказала потребу за више новца.

Кантонална тужилаштва у ФБиХ траже и проширење кадровских капацитета и то за 18 тужилаца, 27 стручних сарадника, 14 истражилаца и за 34 друга радника.

- Тужилаштво БиХ је исказало потребу за четири додатна тужиоца, док је Тужилаштво Брчко дистрикта обавијестило Надзорно тијело да су њихови постојећи кадровски капацитети довољни за процесуирање предмета ратних злочина у роковима постављеним Стратегијом - наведено је у извјештају.

У извјештају се додаје да надлежни још нису сагледали финансијске аспекте спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина, прије свега, када се ради о кадровској попуњености и материјално-техничкој опремљености судова, тужилаштава и полицијских агенција. Истиче се да је, ипак, остварен напредак у вези са преносом предмета ратних злочина са Суда и Тужилаштва БиХ на правосуђе ентитета и Брчко дистрикта, уз оцјену да ће Надзорно тијело и у идућем периоду пратити реализацију Стратегије.

Члан Надзорног тијела за праћење спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина Јанко Велимировић рекао је да послије преношења мањих предмета на нижи ниво очекује да правосуђе на нивоу БиХ коначно покрене велике случајеве.

- Надам се да ће на нивоу БиХ коначно доћи на ред предмети као што су "Добровољачка", "Тузланска колона", "Купрес", "Сарајево" и злочини у општинама Братунац и Сребреница почињени 1992. и 1993. године и западнокрајишким општинама из 1995. године за које Тужилаштво има довољно документације и доказа, али до сада није ништа урадило - рекао је Велимировић.

Он је додао да сада и правосуђе РС и ФБиХ има шансу да офанзивније крене у процесуирање и својих и уступљених предмета, али уз услов да за то у буџетима за идућу годину добију адекватну финансијску подршку.

Стратегија за рад на предметима ратних злочина усвојена је крајем децембра 2008. године због незадовољавајућих резултата у вези са процесуирањем ратних злочина у судовима и тужилаштвима у БиХ, али није допринијела ефикаснијем раду правосуђа посебно на нивоу БиХ које није процесуирало велике предмете.

Предмети

Према подацима Надзорног тијела, пред надлежним институцијама се налази 1.320 предмета ратних злочина у којима је познат починилац, 2.585 предмета у којима није извјесно постојање кривичног дјела ратног злочина и 811 предмета у којем су починиоци непознати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.