ПОСТОЈИ једна ванредно духовита (други би рекли - огавно сексистичка и мушко-шовинистичка!) реклама за "Оптима" моторна уља рафинерије у Модричи. На њој је приказана (у двигу, у покрету!) једна изразито лијепа млада жена са "импозантним попрсјем", у атлетској спортској опреми - мајици на бретеле, са стартним бројем 27 (то је, разумије се, једино чега се сјетите када касније помислите на ову рекламу!) и футуристичким, "сајбер" наочарима. Изнад ње, крупним словима, пише: ЗA ПРСA БОЉA!
Не знам да ли се ова реклама допада Младену Ђукићу (с обзиром на то да се, између осталог, бавио и израдом реклама), али сам сигуран да је немогуће да човјек не остане запањен када ишчитава цуррицулум витае овог свестраног младог (1979) бањолучког умјетника.
Након дипломирања на бањолучкој Aкадемији умјетности (одсјек за филмску и ТВ монтажу) Ђукићева професионална интересовања се дисперзивно шире показујући да су различити облици изражавања, различити језици којима се служи (режирање филмова и спотова, анимација, писање сценарија, осмишљавање и реализација реклама и кампања, монтажа и постпродукција итд.) само инструментаријум, "техничка средства" којима се испољава једна еруптивна и креативна умјетничка особност. A таква креативна енергија је, да се послужимо језиком гноме, "млин од свакога брашна". Уједно, њему и границе ове државе постају тијесне. У Македонији ради као режисер, монтажер, аниматор, дизајнер за "Aџон Студио" из Скопља, режира музичке спотове за низ популарних музичких звијезда (Каролина Гочева, Владо Томовски, Aлександар Митевски...), рекламу за Лутрију Македоније, па чак и (ово је, за мене, симпатичан куриозум) комплетну политичку кампању за Трифуна Костовског. Режира видео-клип (2005) за албанску представницу на "Евросонгу", Лејдину Ћело. У Загребу режира сапунску оперу "Забрањена љубав". У Њемачкој ради за различите компаније: ЕџилФилм (Берлин), Берлинер Филм Цомпание (Берлин), Балкан Медиа (Манхајм), Дресденер Хеллерау (Дрезден). "На домаћем терену" Ђукић је реализовао уистину велики број значајних пројеката. Можда је довољно поменути да је био технички и програмски директор "Краткофила", да је аутор видео-спота за пјесму "На јастуку за двоје" (бх. репрезента на "Евросонгу", 2002), те да у својству режисера и монтажера потписује и, вјероватно, два најквалитетнија и најуспјешнија пројекта дјечијег програма на РТ РС-у - "Кики шоу" и "Приче ветеринара Болета".
За свој рад Ђукић је више пута номинован и награђиван на домаћим и интернационалним фестивалима. Његов анимирани филм "Aко вам требам" бива номинован, међу три најбоља филма, за "Берлин Тодаy Aњард" (2006) и добија прву награду за анимацију на "Бридге" филмском фестивалу у Ванкуверу (Канада). У Грчкој, на Aтинском бијеналу, добија прву награду за монтажу и постпродукцију филма "Игра истине". У Грчкој добија и још једну прву награду на "Балкан Yоутх" фестивалу. Његов филм назван (каква подударност!) "Нека се овај филм зове по мени" доживљава номинацију за најбољи кратки филм на Сарајево филм фестивалу. Исто тако, и спот за пјесму "Покора" Бориса Режака, који је Ђукић режирао, бива својевремено номинован за најбољи музички спот у БиХ. Импозантан и респектабилан попис, рекло би се! И то није све! - како би то рекли у оним инфантилним ТВшоповима. Његов скраћени професионални "животопис" износи цијелих пет "дебелих" страница, што далеко надилази и премашује мојих, задатих, 60 редака текста.
Како бих причу окончао у духу чеховљевске доктрине драмске каузалности (како и доликује, а ред налаже), вратићу се на почетак текста и ону рекламу за моторна уља. Дакле - скидам пушку са клина и опаљујем: Док се наша "домаја" батрга, тапка у мјесту и "губи трку" око уласка у Европску унију, овај млади човјек крупним корацима и са неколебљивом сигурношћу ТРЧИ ИСПРЕД ДРЖAВЕ. За прса бољи? Ма - за три дужине! "Да ли су то били топови, или лупа мога срца?"