Тихомир Глигорић: Попис имовине може да уради 800 службеника за двије године

Одлука Канцеларије високог представника у БиХ (OHR) о попису имовине у БиХ је чиста импровизација која негира Устав, Дејтонски споразум и законе из ове области што би могло довести до правне несигурности и изазвати несагледиве посљедице.

То је у интервјуу "Гласу Српске" изјавио директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Тихомир Глигорић.

- Према нашој процјени, за прецизан и вјеродостојан попис имовине у БиХ 800 наших службеника требало би да тај посао ради пуне двије године, али под условом да се баве само тим послом и обуставе све редовне послове на капиталним развојним пројектима у РС - рекао је Глигорић.

Додао је да је веома чудно то што OHR ангажује само 19 сарадника који би наводно имовину требало да попишу у сљедећа три мјесеца.

- Кључно питање је да ли OHR уопште има надлежност да обави попис имовине. OHR је овом одлуком, у ствари, показао непознавање области имовинско-правних односа у земљи - навео је Глигорић.

* ГЛAС: Стиче се утисак да је OHR донио ову одлуку без јасно дефинисаног плана?

ГЛИГОРИЋ: То је тачно. OHR се упустио у попис имовине без јасно дефинисаног циља и надлежности. Домаћој струци једноставно није јасно шта то и како OHR, у ствари, намјерава да проведе. Заиста ми није јасно како OHR планира да обиђе све катастре и грунтовнице у БиХ са тако мало људи. У једном тренутку говоре да ће они само контролисати процес прикупљања података, у другом да ће они прикупљати податке и обављати некакву верификацију, што су потпуно опречни ставови.

* ГЛAС: У OHR-у упорно говоре да је ријеч само о техничком попису?

ГЛИГОРИЋ: Попис имовине у БиХ је веома сложено питање. То је прије свега стручно и правно питање. То никако не може бити само техничко питање. Зашто ангажују међународне експерте ако је то обично техничко питање? И ту уочавамо одређену контрадикторност. Неприхватљиво је што се OHR упустио у овај посао без стручне анализе и консултација са домаћим надлежним институцијама.

* ГЛAС: Са каквим проблемима би могао да се суочи тим OHR-а?

ГЛИГОРИЋ: OHR од нас тражи да попунимо обрасце које од њих добијамо. По нашој процјени биће потребно попунити готово 500.000 образаца колико у евиденцијама има посједника друштвене-државне имовине која се 1991. године водила као имовина СР БиХ. Сваки појединачни досије од укупно 500.000 референт мора ручно пренијети у приложени образац OHR-а. То значи да је неопходно обавити темељиту реконструкцију промјена на некретнинама СР БиХ од 1991. године до данас, а то је немогуће без директног физичког читања комплетног досијеа некретнине. Да би се разумјело о коликом обиму посла је ријеч најбоље говоре подаци да РУГИП у својим евиденцијама има на нивоу РС више од 843.000 посједника, чије су некретнине у вези са 3.986.000 парцела распрострањених на 1.659 катастарских општина.

* ГЛAС: Колико материјала је потребно "обрадити" у процесу пописа имовине?

ГЛИГОРИЋ: Можемо баратати са цифром од 4.000.000 страница које наши референти требају преко својих руку преврнути, обрадити, пренијети у обрасце OHR-а, фотокопирати и заједно са тимом OHR-а преконтролисати, пописати и послати OHR-у. То је архива од неколико великих транспортних шлепер камиона.

* ГЛAС: Каква је уопште ситуација у земљишно-књижним канцеларијама у БиХ?

ГЛИГОРИЋ: Добар дио евиденције у РС и БиХ је неажуран, а грунтовне и катастарске евиденције су неусклађене. У таквој ситуацији поставља се питање одговорности за тачност података које би РУГИП у таквој исхитреној и брзој кампањи требало да прибави. Ризик је тим већи што се не зна у какве сврхе ће се користити ова документација, а на њој ће се искључиво налазити печат и потписи РУГИП-а. Ту се отвара суштинско питање по којој основи било ко у БиХ, па и OHR, може располагати документацијом која је искључиво у надлежности Управе.

* ГЛAС: Шта конкретно предлажете?

ГЛИГОРИЋ: Да се прије било каквих активности на провођењу захтјева OHR-а на нивоу РС са свих стручних аспеката проучи процес пописа имовине. Затим је потребно са тимом OHR-а рашчистити све дилеме. Тај посао морају на стручном нивоу да обаве владе ентитета, Савјет министара БиХ и OHR. Према Дејтонском споразуму, имовина која се налази у ентитетима припада тим ентитетима. OHR сада све то дерогира и негира чак законе које су наметнули бивши високи представници. Имовину треба пописати од 2005. године, а никако од 1991. године.

Милионски трошкови

* ГЛAС: Колико би могли износити трошкови попуњавања образаца OHR-а?

ГЛИГОРИЋ: За сваку страницу документа коју РУГИП издаје странкама плаћа се накнада од 10 марака. То значи да би неко нама требао платити за ових четири милиона страница више од 40 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.