Тегелтија: У Сарајеву прећутни договор опозиције из Српске и СДА

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да СНСД и његови коалициони партнери носе одговорност за вршење власти, а не контролишу институције, јер се много ради на заштити кадра СДС-а и ПДП-а у заједничким органима како се не би дозволило СНСД-у и његовим партнерима да преузму функције које им припадају.

"Чини ми се да постоји неки прећутни договор странака које су опозиција у Српској и СДА. Грчевито се боре за директора /Регулаторне агенције за комуникације/ РАК-а, толико да укључују међународне организације, што је непримјерено", рекао је Тегелтија.

Он је додао да је увијек могућа прерасподјела власти и промјена коалиција, односно формирање нове већине.

Тегелтија је указао на чињеницу да унутар Представничког дома постоје неке нове коалиције и групације.

"Никола Шпирић их је назвао 'Адилова група' и заиста тако дјелују у парламенту. Та група се формира само за потребе против Републике Српске и она се формира и гласа сваки пут када је на дневном реду нешто са чиме ми из Републике Српске нисмо сагласни", нагласио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, опозиција из Федерације БиХ, која се иначе ни о чему не може усагласити, о томе се усагласи.

"Ко год жели да направи нову већину може то да уради демократски. Али, свима је јасно да у БиХ нема тог капацитета који може побједнике из Републике Српске елиминисати из система одлучивања", поручио је Тегелтија.

Тегелтија је за АТВ рекао да је дошло до помјерања кључних људи у опозицији у Српској.

"Ранијих година опозиција је дјеловала унутар Народне скупштине Републике Српске, а сад имате СДС и ПДП чији су лидери отишли у парламент БиХ, који им служи као инструмент обрачуна са властима у Српској", напоменуо је Тегелтија.

Он је нагласио да су ти посланици на ниво БиХ бирани да би штитили интересе Републике Српске, а не да би били у функцији обрачуна са Српском.

Тегелтија је изразио жаљење што не постоји заједничко гледиште у Савјету министара на именовање кадра који је прошао конкурсну процедуру.

"Подсјећања ради, имамо неких 36 позиција које се дијеле по националном кључу и за те позиције се расписују конкурси, те постоји шест безбједносних агенција које се такође дијеле по истом принципу", навео је Тегелтија.

Он је подсјетио да је 2015. године утврђена квота расподјеле између тадашњих политичких странака које су чиниле коалицију, те да је све остало исто, осим што су умјесто СДС-а и ПДП-а из Републике Српске у власти сада СНСД и његови партнери.

"Међутим, бошњачка страна жели да се отвори нови договор, хрватска не показује никакву спремност да се о томе разговара, а ми имамо конкурсе један за другим. Става смо да именујемо кадар за које је конкурсна процедура завршена. За нас није прихватљиво да имамо било коју институцију, посебно безбједносне агенције, којима руководе људи без мандата", рекао је Тегелтија.

Он је додао да нема сагласности да се ово питање ријеши, иако су за поједине функције конкурси завршени још прије избора Савјета министара.

"Надам се да ће бити спремности за компромис и да ћемо схватити да је најважније да људи буду именовани, а много је мање важно из ког су народа и ко је појединачно на функцији", сматра Тегелтија.

Тегелтија је истакао да ће предложити Селму Цикотића за новог министра безбједности у Савјету министара уколико прође неопходне провјере у Централној изборној комисији и Агенцији за истраге и заштиту, те да ће о његовом именовању одлучити Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

У наредних неколико дана Савјет министара усвојиће буџет

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да ће буџет заједничких институција бити усвојен у наредних неколико дана, а парламентарну процедуру требало би да прође у наредних 30 дана.
Тегелтија је навео да је буџет заједничких институција много једноставније усвајати, јер његов највећи дио служи за плате и финансирање заједничких институција, док капиталних пројеката, социјалних давања и слично нема.

"Оно што ће бити специфично за овај буџет јесте да ћемо смањити многе трошкове и да ћемо одсутати од планираног повећања плата од четири одсто за запослене у заједничким институцијама. Покушаћемо да створимо фонд средстава који ћемо користити као помоћ онима који су претрпјели штету због пандемије вируса корона", рекао је Тегелтија.

Он је додао да постоји неколико модела како додијелити та средства, од дозначавања средстава ентитетима и Брчко дистрикту, до директне интервенције.

Тегелтија је навео да постоји могућност помоћи медијима, спорту, култури и слично.

Предсједавајући Савјета министара нагласио је да буџет БиХ нема проблема да планира 4.187.000 КМ за финансирање локалних избора, да ће средства бити у буџету, а да је све остало на Централној изборној комисији /ЦИК/ БиХ која треба да проведе процедуре и на грађанима који треба да изађу на изборе.

"Када је избор чланова ЦИК-а у питању, постоје три проблема које би сви требало да знамо. Први је да се чланови ЦИК-а не мијењају у изборном периоду, друго је питање прекршене процедуре, а треће питање легитимитета људи који су изабрани", нагласио је Тегелтија.

Он је поручио да преко те три ствари олако прелазе сви у БиХ, па чак и међународна заједница.

"То је знак да постоји неки чудан договор, са чудним мотивима да се ЦИК изабере на овај начин. Намјера је другачија од оне која се јавно саопштава", оцијенио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, иза те приче стоје политичке партије које би правиле неки други договор у БиХ од онога који тренутно постоји, али да много више забрињава став међународне заједнице, која гледа благонаклоно на свјесно кршење прописа у нечему што су демократски избори.

Тегелтија је навео да има блокада у Савјету министара, чак и већих од блокаде средстава Међународног монетарног фонда, те да су оне посљедица односа у Федерацији БиХ, који не могу да се дефинишу.

Тегетија је изразио наду да ће бити договорени избори у Мостару, да је договор могућ у току ове седмице, чиме би били релаксирани односи у Федерацији БиХ а самим тим и на нивоу БиХ.

Тегелтија: Пандемија направила велике економске губитке

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија истакао је да је пандемија вируса корона, ако се изузму људски животи који су ненадокнадиви, направила огромне трошкове у економији.

Тегелтија је истакао да губици нису коначни и да ће они зависити од трајања пандемије.

"Оно што сада већ можемо рећи јесте да су губици заиста огромни и да је пандемија направила огромне трошкове у економији", рекао је Тегелтија, нагласивши да се процјењује пад домаћег БДП-а за пет одсто, као и да ће индиректни порези у овој години бити мањи за 260 милиона КМ од планираних.

"Највећи проблем су губици које правимо у овом тренутку. У неким нормалним условима са нормалном привредном активности и приходима додатни трошкови се лакше подносе, а сада имате додатне трошкове за државу и губитак прихода који ће се тек мјерити. Сигуран сам да ће требати двије до три године да бисмо се вратили на ниво привредне активности који смо имали крајем 2019. године", указао је Тегелтија.

Он је изразио увјерење да ће се најјачи привредни субјекти изборити са кризом и губицима изазваним пандемијом, док ће за поједине гране привреде бити потребна и додатна подршка влада ентитета, јер у супротном неће моћи да издрже.

Тегелтија је истакао да посљедице пандемије вируса корона никада нико неће моћи тачно израчунати, већ ће бити ријеч углавном само о процјенама.

Предсједавајући Савјета министара је навео да ће ентитети и Брчко дистрикт врло брзо моћи израчунати колико је коштала ова пандемија као директни трошак, што ће се прије свега исказати кроз трошак здравственог сектора који је имао знатне другачије трошкове него што би имао у нормалним ситуацијама, од набавке опреме, лијекова, другачијег начина рада, а затим и кроз додатно ангажовање појединих институција попут МУП-а до мјера које су резултат директне подршке у смислу минималних плата и пореза.

Он је истакао да цифре из Владе Републике Српске показују више од 120 милиона КМ додатних трошкова само у здравству.

Говорећи о тренутној епидемиолошкој ситуацији у БиХ, Тегелтија је за АТВ рекао да је лично очекивао да ће она бити повољнија, у смислу броја заражених вирусом корона и поштивања препорука здравствених радника.

Он је додао да је, упркос пораста броја обољелих, ситуација стабилна и под контролом с обзиром да је ријеч углавном о особама са блажом клиничком сликом и изразио наду да неће доћи до враћања неких ригорознијих мјера.

"Наравно да су људски животи и здравље људи на првом мјесту и да је потребно да се сви придржавамо мјера заштите, јер би евентуално враћање ригорознијих мјера додатно отежало привредну ситуацију и веома лоше се одразило на домаћу економију", истакао је Тегелтија.

Он је навео да се већ сада биљеже резултати подршке привреди које су ентитетске владе предузмале, посебно Влада Републике Српске. "Сада прелазимо из фазе у којима су владе ентитета, доминантно Влада Републике Српске, директном финансијском подршком помогле привреду у фазу када се привредни субјекти морају прилагодити новонасталој ситуацији", рекао је Тегелтија.

Он је похвалио рад Владе Српске која је брзом интервенцијом према привредном сектору створила амбијент да не буде отпуштања радника, нити отказа.

Говорећи о могућности отварања граница и релаксирању мјера, он је рекао да се контрола уласка и изласка људи из земље показала као ефикасна мјера, те подсјетио да се процесу затварања границе приступило на захтјев здравственог сектора, који најзначајнију одлуку доноси и када је ријеч о њеном отварању.

"Чињеница је да улазимо у благо отварање граница у Европи између земаља ЕУ, а послије тога најављено је отварање и према земљама западног Балкана које нису чланице ЕУ. Слиједићемо тај корак и могуће је, ако се буде погоршавала епидемиолошка ситуација, да ће бити рестрикција за одређен број земља или региона из одређених земаља, јер не би било добро да изгубимо конторлу над епидемилошком ситуацијом", рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, очекује се да до 1. јула буду отворене границе према свим земљама Западне Европе, као и земљама ЕУ и неким изван Уније, уколико не буде другачијих захтјева здравственог сектора.

Он је оцијенио да тада не би требало да буде неких ограничења за држављане БиХ.

Тегелтија је додао да процјењује да ће након отварања граница кретање становништва бити интензивно, јер велики број грађана БиХ има држављанство других држава, некретнине и породице и они су ти који највише траже да се отворе границе према земљама западне Европе, због чега ће бити веома важно придржавати се препорука здравствених радника.

Говорећи о мигрантској кризи, Тегелтија је рекао да је очигледно ријеч о кризи коју не контролише ни Европа, а посебно то не може сама БиХ.

Он је нагласио да се број миграната у БиХ знатно повећава, што ову земљу можда чини најугроженијом имајући у виду однос броја становника и миграната.

Тегелтија је навео да се с једне стране може чути о пет, шест хиљада миграната у БиХ, а са друге стране чак десет хиљада.

"За мене је питање миграција прије свега безбједносно. Не знамо ко се ту налази, ти људи не желе да се идентификују и то може бити озбиљно безбједносно питање у самој БиХ", указао је Тегелтија и додао да је за Републику Српску одувијек било прихватљиво ово питање третирати само као хуманитарно.

Он је нагласио да је политика према мигрантима била веома лоша у БиХ, али да они који су је креирали то неће да прихвате.

Тегелтија очекује да надлежне правосудне институције утврде ко и како је издавао лажне визе грађанима Пакистана и Ирака, а на шта је указао бивши министар безбједности у Савјету министара Фахрудин Радончић.

"Без обзира на то ко буде министар безбједности, а очигледно ће бити из СДА, мислим да нећемо мијењати опредјељење у вези са миграцијама са становишта, прије свега, да је то безбједносно питање и да морамо знати ко се у БиХ креће, одакле је дошао и који су његови мотиви да ту борави", закључио је Тегелтија.

На питање да прокоментарише аферу "Респиратори" у Федерацији БиХ, предсједавајући Савјета министара је рекао да не коментарише предмете у процесу, па тако ни предмет "респиратори".

Он је нагласио да је важно да се тај процес заврши транспарентно и брзо и да се утврди истина, односно да надлежне институције заврше тај посао како је предвиђено по закону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.