Тегелтија: Омаловажавање величине зла и страдања Холокауста

САРАЈЕВО - Бивши предсједник Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ Милан Тегелтија рекао је Срни да је стављање знака једнакости између Холокауста и злочина у Сребреници у најмању руку претенциозно и непримјерено и да би се чак могло рећи да би могло представљати омаловажавање величине зла и страдања Холокауста.

Тегелтија је објавио елаборацију овог питања, “с обзиром на дебате око наметања, односно доношења закона о забрани негирања геноцида у Сребреници и његове неусклађености са Универзалном декларацијом о људским правима Уједињених нација /УН/ из 1948. године, која гарантује право на слободу мишљења и изражавања, те тражења аргумента за наметање тог закона поређењем дешавања у Сребреници са Холокаустом”.

Он је навео да нема намјеру да омаловажи велико страдање невиних Бошњака у Сребреници, него да одбрани право на слободу мишљења и изражавања која неотуђиво припада сваком људском бићу, и представља цивилизацијско достигнуће савременог свијета.

Тегелтија је истакао да “Инцково /високи представник Валентин/ изједначавање Холокауста и пресуде о геноциду у Сребреници представља претенциозно и непримјерено омаловажавање јединственог историјског зла Холокауста”.

“Државе које су увеле забрану порицања, а нема их пуно, увеле су забрану порицања Холокауста, као неспорне свјетске историјске чињенице планског уништења јеврејског народа са планете земље, око које постоји опште слагање цијелог свијета и свих сталних чланица Савјета безбједности УН”, рекао је Тегелтија.

Он је појаснио да је то забрана догађајног порицања Холокауста, који “сам по себи не представља правну квалификацију нити кривично-правну инкриминацију”.

“Према томе, термин Холокауст је историјски појам, а не кривично правна квалификација”, истакао је Тегелтија.

Он је додао да је Генерална скупштина УН, која је доносилац и универзалне Декларације о људским правима из 1948. године, усвојила Резолуцију о сјећању на жртве Холокауста, “и због тог је Холокауст јединствени свјетски историјски догађај, неупоредив са било чим другим, који је као такав признат и Резолуцијом Генералне скупштине УН”.

Тегелтија је указао да је геноцид кривично-правна квалификација која представља конвенциону и законску кривично-правну инкриминацију кривичног дјела и представља општи кривично-правни појам, невезан за појединачни историјски догађај.

Према његовим ријечима, он се утврђује као и свако друго кривично дјело на надлежним судовима, током чега се “појединачни догађаји подводе под опште правне норме, и та судска оцјена, као и свака друга судска оцјена, подложна је правном преиспитивању и правној критици”.

“Забранити правно преиспитивање и правну критику судских пресуда био би антицивилизацијски чин атаковања на слободу људског бића и слободу цивилизације. Правно преиспитивање и правна критика правоснажних судских пресуда је уобичајена правна методологија у свим правним наукама, и не може се и не смије ничим и нигдје ограничити или забранити”, истакао је Тегелтија.

Он је поручио да то, не само да би био антицивилизацијски чин, него би било и онемогућавање кориштења ванредних правних механизама у кривичном поступку или поступцима рехабилитације.

“Потпуно би уништило принцип бенефициум новорум / нове чињенице и нови докази/, који је темељ права још од Римског права. Ако нешто не смијете мислити или тврдити не можете ни користити правне механизме оспоравања у будућности”, додао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, за разлику од Холокауста, “страшни и евидентни злочини у Сребреници још су предмет историјске и правне дебате и о њима не постоји свјетски јединствен историјски ни правни став изражен кроз одговарајућу Резолуцију УН”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.