Тегелтија: Неке посланичке иницијативе нису везане за надлежност Савјета министара

САРАЈЕВО- Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија указао је посланицима и делегатима током заједничке сједнице оба дома парламента БиХ да одређен број посланичких иницијатива није конкретно везан за надлежности заједничких институција или да у њима има елемената преноса надлежности.

-Неки правници упозоравају на чињеницу да би те иницијативе требало да се потврде и у другом дому и онда иду пред Савјет министара - рекао је Тегелтија, одговарајући на делегатско питање Душанке Мајкић како ће се Савјет министра одредити према неуставним иницијативама посланика Представничког дома и који су механизми на располагању да се спријече овакве иницијативе.

Он је упозорио да је било многих иницијатива које нису биле у надлежности Савјета министара, те да је било и иницијатива које имају елементе преноса надлежности.

- Пракса је показала да када се то ради у само једном дому тешко добије подршку у другом дому. Док се не промијени пракса Савјет министара мора да ради као и до сада, да сваку иницијативу која дође из Представничког и Дома народа разматра, те задужи ресорна министарства и агенције да припреме законско рјешење или одлуку, у зависности од иницијативе - рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да је 60 посланичких и делегатских иницијатива које су биле до сада велико оптерећење јер се односе на релативно мали број министарстава.

- Министарства тешко могу то да испуне, поготово у роковима који су јако кратки да се то оконча. Било која иницијатива да дође, ми ћемо је разматрати и о томе обавијестити овај парламент. Пуно драже би нам било да долазе иницијативе које су усаглашене у оба дома Парламентарне скупштине - рекао је Тегелтија.

Мајкићева је захвалила на одговору и истакла да се због великог броја иницијатива којим се затрпава Савјет министара остављају нереализоване оне иницијативе које би помогле поправљању институција у овој земљи.

У том контексту је Мајкићева подсјетила на своју иницијативу која се односи на анализу стања у мрежи дипломатско-конзуларних представништава Министарства иностраних послова са приједлогом мјера.

- Овај парламент нема снаге да се избори с тим. Три мјесеца је прошло, а још нема договора. У том смислу очекујем да Савјет министара наложи, а од предсједавајућег дома да се заложи да дођем до овог материјала - додала је Мајкићева.

Одговарајући на посланичко питање Дениса Звиздића у вези са иницијативом која се односи на припрему и достављање у парламентарну процедуру приједлога закона о спречавању говора мржње на интернету, Тегелтија је навео да израда једног оваквог закона, који представља лекс специјалис на Кривични закон БиХ и ентитета, није нешто што се може реализовати у кратком временском периоду.

Предсједавајући Савјета министара сматра да је постојећи законодавни оквир довољан за процесуирање радњи која имају обиљежја говора мржње и да је усвајање посебног лекс специјалиса непотребно.

- Тужиоци и судије радње за које ви тражите доношење посебног закона могу процесуирати у складу са одредбама Кривичног закона БиХ који се односи на кривично дјело изазивање националне, расне, вјерске мржње, раздора и нетрпељивости, а за које је предвиђена казна затвора и до 10 година - рекао је Тегелтија.

Он је подсјетио да је Звиздићева посланичка иницијатива разматрана крајем прошле године, те да су у вези с њом задужена надлежна министарства.

- Задужено је Министарство правде, да у сарадњи с Министарством комуникација и транспорта и Министарством за људска права и избјеглице поступају по овој иницијативи. До сада нисмо добили одговоре министарстава по овом питању, а став правника је да БиХ није потребан лекс специјалис - рекао је Тегелтија.

Он је навео да је у програму рада Савјета министара за 2021. годину предвиђено да се унутар Кривичног закона дефинише и кривично дјело везано за говор мржње.

Тегелтија је додао да је ситуација сада нешто другачија и да је парламент јуче изнио свој став, те да се очекује и став Дома народа када је по питању овај лекс специјалис.

Савјет министара опредијељен да ради у прилог будућности БиХ у ЕУ

 Зоран Тегелтија рекао је данас да је Савјет министара опредијељен да ради у прилог будућности БиХ као чланице ЕУ, уз пуно поштовање надлежности институција и укљученост свих страна, да активно ради на испуњавању обавеза и стварању напреднијег друштва и амбијента за грађане.

Тегелтија је потврдио да су у разговорима са високим званичницима Европске комисије као приоритетни за наредне кораке БиХ ка ЕУ дефинисани закони о јавним набавкама, о спречавању сукоба интереса и о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС).

Он је рекао да је Савјет министара на сједници 18. фебруара усвојио Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о јавним набавкама, којим се врши постепена хармонизација са директивама ЕУ у овој области.

-Програмом рада Министарства правде за 2021. годину планиран је закон о спречавању сукоба интереса БиХ и закон о измјенама и допунама Закона о ВСТС - навео је Тегелтија одговарајући на заједничкој сједници оба дома Парламентарне скупштине БиХ на питање посланика Зукана Хелеза.

Тегелтија је рекао да је од преузимања мандата предсједавајућег Савјета министара вођен идејом да је јако важно да се разговара, да се у дијалогу траже рјешења и предлажу законска рјешења која су усаглашена, квалитетна и која ће проћи парламентарну процедуру, како би се минимализовале беспотребне расправе и прегласавања.

Он је подсјетио да су упућиване критике на рачун рада Савјета министара у контексту броја предложених законских рјешења.

-Не сматрам да је квантитет важнији од квалитета када су законска рјешења у питању, нити сматрам да би овај Савјет министара био мање критикован или оцијењен као успјешнији да је упућивао у процедуру законе који не би добили подршку и који би пали на сљедећем кораку, и на тај начин практично пребацио одговорност - нагласио је Тегелтија.

Он је додао да је као предсједавајући Савјета министара предан проналажењу квалитетних заједничких усаглашених рјешења и да је циљ којем тежи да се предлажу закони „који ће добити подршку и проћи све неопходне процедуре и дати жељени резултат“.

На заједничкој сједници оба дома Парламентарне скупштине БиХ и посланик Адил Османовић питао је Тегелтију које активности је Савјет министара предузео на испуњавању 14 кључних приоритета Европске комисије из Мишљења Комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ.

Тегелтија је подсјетио да је Европска комисија 29. маја 2019. године усвојила Мишљење о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, и то мишљење идентификује 14 кључних приоритета које земља треба да испуни како би добила препоруку за отварање преговора о придруживању ЕУ.

Према његовим ријечима, неријетко је у јавности присутна погрешна перцепција шта ових 14 приоритета представља у контексту процеса приступања БиХ ЕУ, шта значи њихово испуњавање и које су све фазе овог процеса.

-Морамо бити реални и сви добро знамо и свјесни смо чињенице да су у оквиру 14 приоритета дефинисана питања око којих у БиХ не постоји сагласност дуго година и нека од питања из 14 приоритета су питања за рјешавање и финализацију у поодмаклој фази приступања земље ЕУ и преговарачки процес - рекао је Тегелтија.

Он је додао да је питање проширења питање политичке одлуке ЕУ, те да у ЕУ не постоји сагласност свих земаља чланица о овом питању и да ЕУ има амбивалентан однос према питању проширења и примању нових чланица.

Тегелтија је навео да је ово евидентно и из 14 кључних приоритета, „како су формулисани и да се некад чини да ЕУ захтјевима који се постављају жели успорити процес проширења“.

-Европска комисија је у 2020. години представила Нову ревидирану методологију проширења ЕУ, која би на неки начин требала да отвори могућност убрзавања процеса приступања, али ова ревидирана методологија се не примјењује на БиХ, као земљу са статусом потенцијалног кандидата, и то је методологија чију ефикасност тек треба тестирати - рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, у разговорима и дискусијама о предузетим активностима о питању 14 приоритета нужно је имати у виду да је Мишљење Европске комисије усвојено у мају 2019. године, али и да је Савјет министара формиран на крају те године, као и да је већ у марту 2020. године почела кризом изазвана пандемијом ковида 19.

Он је додао да је то довело до, „до сада невиђених изазова на глобалном нивоу, што је наравно неминовно морало утицати и на оригинално постављене приоритете и планирану динамику активности“.

- Када сам представљао свој експозе, у којем су европске интеграције у фокусу дјеловања, нисам могао ни слутити, као ни нико од нас, са каквим изазовима ћемо се јако брзо сусрети и каква пошаст ће задесити цијели свијет, колико ће се све промијенити и пореметити односе на глобалном нивоу - напоменуо је Тегелтија.

Тегелтија је одбацио критике и „некоректне констатације и оцјене да Савјет министара ништа не ради и да нема напретка“.
-Чињеница је да морамо ставити ствари у реалне оквире, и то морамо узети у обзир када разговарамо о приоритетима, да је пандемија наметнула специфичне услове рада, и епидемиолошка ситуација отежала, успорила или онемогућила бројне процесе - појаснио је Тегелтија.

Он је навео да су, упркос свему овом, у току 2020. године покренуте активности израде акционог плана за реализацију 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије у оквиру механизма координације у области европских интеграција.

-Израда акционог плана је у току, међутим, иако акциони план није финализован, то није препрека за рад и на приоритетима се ради, што видимо и на основу резултата остварених у току 2020. Године - нагласио је Тегелтија.

Тегелтија је указао на активности реализованих у БиХ у 2020. и овој години о питању 14 кључних приоритета из којих је евидентно да је динамизован процес европских интеграција, уз ангажман свих релевантних актера, а које се тичу измјена Изборног закона, европских интеграција БиХ, Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина, јавних набавки, сарадње са Европолом, управљања мигрантском кризом, реформом јавне управе и другок.

-Као предсједавајући Савјета министара наставићу са активном улогом у пружању подршке неопходним реформама, подстицању дијалога и проналаску заједничких рјешења ка даљем напретку БиХ у процесу европских интеграција, у складу са подјелом надлежности, у разговору и договору са свим релевантним странама - навео је Тегелтија.

Он је нагласио да динамику реализације 14 кључних приоритета и захтјева ЕУ треба ставити у реалне оквире и прилагодити статусу који БиХ има у овом процесу, а то је статус потенцијалног кандидата.

-Важно је разговарати и тражити рјешења - додао је Тегелтија.

Одговарајући на питање делегата Дениса Бећировића о томе шта је учинио Савјет министара с циљем подршке и усвајања основног уговора између БиХ и Исламске заједнице, Тегелтија је рекао да је Савјет министара у претходном сазиву, у септембру 2015. године, уз корекције које су прихваћене на расправи на Савјету министара, утврдио Приједлог основног уговора између БиХ и Исламске заједнице у БиХ, те је усвојио извјештај Тима за вођење преговора о обављеним преговорима.

Према његовим ријечима, закључено је и да Министарство за људска права и избјеглице достави Приједлог основног уговора Предсједништву БиХ у даљу процедуру, а тај текст достављен је 22. октобра 2015. године.

- Министарство за људска права и избјеглице од тада није информисано да ли је Предсједништво БиХ донијелу одлуку о прихватању или не прихватању Основног уговора између БиХ и Исламске заједнице у БиХ -рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да Савјет министара инсистира на пуној равноправности и грађана и вјерских заједница у БиХ.

Посланика Џенана Ђонлагића интересовало је када ће Савјет министара предузети завршне кораке и окончати процес придруживања БиХ Свјетској трговинској организацији (СТО).

Тегелтија је одговорио да су преговори за приступање БиХ у СТО већ дуже вријеме у завршној фази.

-Приступни преговори са СТО воде се у двије одвојене области, и то мултилатерални преговори о спољнотрговинском режиму БиХ и билатерални преговори о приступу тржишту БиХ за робе и услуге. Мултилатерални преговори о спољнотрговинском режиму подразумијевају процес усаглашавања домаћег трговинског законодавства и праксе са правилима и принципима међународног мултилатералног трговинског система - појаснио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, у фази билатералних преговора, преговори су покренути само са Руском Федерацијом, и то у ограниченом броју тарифних линија.

Он је додао да, међутим, Руска Федерација финализацију преговора условљава рјешавањем питања утврђивања квалитета течних нафтних горива која се могу ставити на тржиште БиХ.

-У том погледу, руска страна захтијева да се као минималан квалитет горива за тржиште БиХ утврди у складу са важећим стандардима. У вези са овим Министартсво спољне трговине и економских односа формирало је Радну групу за израду нацрта одлуке о квалитету течних нафтних горива, а она је припремљена и за њу је покренута процедура усвајања на Савјету министара, тако да се сада чекају мишљења надлежних институција - навео је Тегелтија.

Он је додао да паралелно са овим активностима, преговарачки тим БиХ ради на реактивирању Програма завршних активности у процесу приступања, изражавајући наду да би се усвајање одлуке о приступању БиХ у СТО могло десити у другој половини 2021. године.
Тегелтија је у више наврата упозоравао посланике и делегате да приликом критика на рачун рада Савјета министара воде рачуна о уставним надлежностима тијела на чијем је челу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.