
БАЊАЛУКА - Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИО БиХ) објавила је јавни позив за куповину зграде за смјештај запослених у Бањалуци чија је вриједност готово 100 милиона марака. На тендер се могу пријавити сви заинтересовани у року од 45 дана, а позив истиче 17. маја. Он би ипак могао бити продужен, због жалби које већ пристижу. Законски, јавна набавка се прекида на рок до пет дана, у којем УИО треба да одговори на сваку појединачну жалбу.
У међувремену је Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине усвојио закључке Комисије за борбу против корупције којим се позива Савјет министара да у року од седам дана заустави куповину објекта.
Директор Управе за индиректно опорезовање БиХ Зоран Тегелтија у интервјуу за Евроњуз БиХ каже да је Управа увучена у политичку причу, али да се на простор чека већ скоро 13 година.
“Око 25 компанија и појединаца преузело је ову тендерску документацију. Мало је занимљиво да су ту тендерску документацију преузеле и неке медијске куће. Не вјерујем да ће учествовати у самом тендеру, али добро је да постоји та врста јавности. Никоме нити смо погодовали нити имамо намјеру. Овај тендер има сасвим другачији изглед у односу на оне у претходном временском периоду. Нажалост, УИО желе увући управо у те политичке приче које су давно почеле”, каже Тегелтија истичући да се “прича врти око једног политичара и једног бизнисмена”.
За њега дилема нема, Савјет министара је донио одлуке о куповини објекта, обезбијеђен је новац и каже да се он лично као и сви у УИО, воде законским процедурама. Тегелтија сматра да у овом тренутку нормативно није прихватљиво да се УИО одазове на позив Града Бањалука да се разговара о додјели земљишта за нову зграду јер су надлежни прије 12 година одлукама одустали од градње зграде и опредијелили се за куповину усељивог објекта по принципу “кључ у руке.”
Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ донио је закључак да се новац намијењен за објекат Управе за индиректно опорезивање преусмјери за дуговања словеначком “Вијадукту”, што Тегелтија назива “нефер односом”.
“Ми смо приморани, прво Савјет министара, па ми да проводимо законе и оне одлуке које су дефинисане и које доноси парламент из своје надлежности. Мислим да је ово још један типичан нефер однос према УИО, креиран из кухиње у Бањалуци, а наравно, у Сарајеву ћете увијек добити подршку”, рекао је.
Он наглашава да је УИО у претходним годинама ријешила смјештај запослених у регионалним центрима (РЦ) Сарајево, Мостар и Тузла, док запослени у Главној канцеларији и РЦ Бања Лука раде у изузетно лошим условима на четири локације.
Влада Републике Српске је зајмодавац овој највећој финансијској установи која пуни буџете свих нивоа власти у Босни и Херцеговини. “Златна кока”, како Управу зову у јавности, могла би се суочити са деложацијом, а то би по Тегелтијином мишљењу имало несагледиве посљедице.
“И даље стоји захтјев Владе РС да овај простор уступимо. Влада РС, захвални смо им на томе, има у виду да је процес куповине зграде у току и да би да тако кажем насилно исељавање из овог простора довело у озбиљних проблема у функционисању цијеле управе, државе. То појединци не желе да разумију. Ми на три локације плаћамо закуп, једна од агенција РС нам је дио простора уступила бесплатно, али то не може бити дугорочно рјешење”.
Комисију за борбу против корупције ПД ПС БИХ у овом процесу се понаша као странка у поступку, тврди Тегелтија.
Ако УИО не би имала просто био би угрожен информациони систем, али и наплата пореза.
“Данас у сваком тренутку 33 гранична прелаза су константно повезана са граничним системом, исто тако царинске испоставе. Све друго што радимо у овом тренутку не би било могуће. Не желим говорити хипотетички, шта би било кад би било. Позивам све оне који су заинтересовани да су донијели одлуке, ако повлаче, да на истом нивоу донесу те (друге) одлуке”.
Тегелтија сматра да ће овај пут успјети ријешити питање смјештаја УИО ако не буде политичких блокада
Свакодневне иницијативе за измјене Закона о ПДВ за њега нису прихватљиве, јер опасним сматра распакивање система који функционише. Оптимистично најављује.да би Управа за индиректно опорезивање БиХ ове године могла достићи годишњи приход од 12 милиона КМ,
“Раст прихода у трећем мјесецу је изнад планираног. Раст прихода је превасходно резултат привредне активности, али и рада УИО”, тврди Тегелтија
Иако је просјечна плата у УИО око 1.800 КМ, Тегелтија истиче да она није стварни показатељ стања, јер су у просјек урачунати и додаци.
“Најбољи људи одлазе, индикативно је да вам неко оде из Управе у локалну заједницу”, открива Тегелтија и закључује да се залаже за повећање плата запослених у институцији коју води, али истиче и да су они дио система заједничких институција.
УИО ради на Правилнику за провођење Закона о поврату ПДВ на прву некретнину, а директор Управе вјерује да би закон било лакше имплементирати да је усвојен у форми у којој је предлагала сама Управа. Критикује све чешће иницијативе за измјене закона о ПДВ.
Наглашава да је борба против шверца и сарадња с истражним органима један од приоритета УИО БиХ, а да размимоилажења између Граничне полиције и Царинске службе, само могу да значе већу међусобну контролу.
“Док год постоји трговина, посебно прекогранична, то се неће зауставити. Увијек имате неке људе којима је то основно занимање да се баве тим послом, од најгорих облика наркотика до кријумчарења појединих врста роба. Ми имамо више од 300 инспектора који су стално у некој контроли, то је непрекидна борба коју ми морам водити”.
Гранични прелаз у Градишци завршен је крајем 2019.године, завршен је и нови мост на Сави, али остаје отворено питање када ће се из БИХ у Хрватску моћи прећи преко тог граничног прелаза.
Хрватска завршава приступне путеве, али Споразум о граничним прелазима је на чекању. Њиме би требало да буде дефинисати статус новог ГП. Занимљиво је да у актуелном међудржавном споразуму нема ни Граничног прелаза Свилај, за који се сваке године доноси нова одлука. Испред БиХ је за преговоре са Хрватском оформљена посебна комисија. Директор УИО каже да би било добро у Градишци имати функционална оба прелаза.
“Хрвати су давали сигнале да ће до љета отворити нови гранични прелаз у Градишци. Сада се поново отварају питања категоризације граничног прелаза. Ми смо упозорили надлежне у БИХ о назнакама из Хрватске да они желе промијенити категоризацију граничног прелаза Стара Градишка. Питање је шта са старим прелазом? Нека наша размишљања су да би се тај прелаз који је у самом центру града бар требало да одржи у категорији малограничног прелаза, а у периодима викенда и сезоне да се отвори за међународни путнички промет”, закључује Тегелтија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.