Тегелтија: Наставак интензивне подршке пројектима повезивања са Србијом и Црном Гором

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да ће БиХ, захваљујући економско-инвестиционом плану за западни Балкан, добити знатно бољу путну инфраструктуру, те наставак интензивне подршке пројектима њеног повезивања са Србијом и Црном Гором.

“Чињеница је да економски и инвестициони план за западни Балкан има за циљ регионално повезивање земаља региона, односно најприје побољшање комуникације између главних градова земаља западног Балкана. У том смислу наставиће се интензивна подршка пројектима повезивањима БиХ са Србијом и Црном Гором”, појаснио је Тегелтија.

Он је додао да ће у оквиру тог пројекта бити настављена сјеверна дионица изградња ауто-пута од Јоховца и реконструкција комплетне жељезничке пруге од Добоја до Шамца, а у процесу повезивања Сарајева и Подгорице радиће се дионица пута од Фоче до границе са Црном Гором.

Према његовим ријечима, захваљујући овом економско-инвестиционом плану више ће се радити на очувању животне средине, односно екологији, што подразумијева приступ тачки за гас који долази из другог извора, а не само из Русије, као и могућност да се неке термоелектране на угаљ мијењају термоелектранама на гас.

“Оно што је веома важно за све грађане БиХ и све земље западног Балкана јесте да су грантови Европске комисије на пројекте из путне инфраструктуре до 40 одсто. Сви пројекти које је БиХ доставила, односно који су у фази одобравања, имају такозвану ознаку А1, што значи да је тај пројекат спреман за расписивање тендера. Уколико буде све ишло оном динамиком коју сада имамо, за очекивати је да за три до четири године ти пројекти буду у потпуности реализовани”, рекао је Тегелтија за РТРС.

Он је појаснио да је једини услов Европске комисије да тај новац, који је у суштини новац њихових пореских обвезника, мора бити трошен јавно, транспарентно, уз најбоље праксе јавних набавки, јер они имају примједбе на начин како су се њихова средства трошила у неким земљама ЕУ.

Тегелтија је навео да је чињеница да девет милијарди евра за грантове и више од 20 милијарди који се обезбјеђују кроз гаранције заједно чини три одсто БДП-а свих земаља западног Балкана, што је, како је нагласио, велики замах, односно подстицај свим економијама западног Балкана.

Говорећи о регионалној иницијативи “Мали Шенген”, Тегелтија је појаснио да она подразумијева повезивање и олакшавање свих транспорта робе, услуга, људи, капитала између земаља региона.

“Да би све то могло да се реализује мора да постоји инфраструктура и у њу се мора инвестирати. Због тога је и тај европски-инвестициони план који унапређује и употпуњује оно што је већ дефинисано 'Малим Шенгеном'“, рекао је предсједавајући Савјета министара.

Он је истакао да ће само унапређење размјене између земаља будућег такозваног “Малог Шенген” сасвим сигурно омогућити раст њихових економија и стварати услове да лакше и брже приступе ЕУ.  

У ЕУ уз пуно поштовање уставног уређења БиХ

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија истакао је да је БиХ цивилизацијски и географски дио ЕУ и да има јасан став да је Унија најбоља регионална организација у којој би требало и она да буде, али уз пуно поштовање и уважавање њеног уставног уређења.
“Свако од нас мора да зна да пут у Европу подразумијева поштовање уставног уређења БиХ и да њено уставно уређење мора да буде видљиво и препознатљиво у процесу приступања ЕУ”, поручио је Тегелтија.

Он је рекао да је комесар ЕУ за сусједство и питања проширења Оливер Вархељи приликом посјете Сарајеву пренио охрабрујуће вијести у смислу да је западни Балкан поново на агенди ЕУ и један од приоритета актуелне Европске комисије.

“Послије изјава претходног састава Европске комисије који су на свом одласку практично затворили свако проширење у ЕУ, када овако нешто чујете заиста је охрабрујуће за све нас. Уз то и сам долазак комесара Вархељија и представљање европског-инвестиционог плана, који је веома богат за све земље западног Балкана с обзиром да у себи носи девет милијарди евра грант средстава, онда су то заиста охрабрујуће вијести”, истакао је Тегелтија.

Он је додао да Европска комисија у оцјенама о напретку није водило рачуна о чињеници да није била формирана извршна власт на нивоу БиХ и да се на плану испуњавања услова на путу ка ЕУ није ништа радило.

“Послије тога сусрели смо се и са пандемијом, али када Европска комисија прави своју оцјену напретка, она се не бави много тим 'субјективним' слабостима било које земље, па ни БиХ и због тога су они у неким поглављима били веома строги према нама, наводећи да није било никаквог напретка”, појаснио је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара је оцијенио да је у неким областима било доброг напретка, а на неким умјереног, те да су у Европској комисији свјесни у којој је позицији БиХ, као што су свјесни и напретка који је направљен у посљедњих пет, шест мјесеци, поготово када се има у виду да неки процеси трају дуже од 12 година попут покушаја да се одрже избори у Мостару, да се утврди методологија за израду програма интегрисања или да неколико година није могла да се усвоји Стратегија реформе јавне управе или Стратегија за процесуирање ратних злочина.

“Нико до европских званичника у својим јавним наступима неће прихватити наше субјективне слабости, проблеме у комуникацији унутар БиХ, али изузетно цијене оно што смо направили у неким од ових области. Такође, они се фокусирају увијек на ону област која се за све земље западног Балкана показала као најлошија, а то је владавина права, у којој и ми имамо неколико веома важних закона које морамо да усвојимо у будућем периоду”, рекао је Тегелтија за РТРС.

Он је указао да постоје неке ствари које требају свима и о којима постоји јасна сагласност, али постоје и оне гдје је евидентан проблем унутрашњег консензуса.

“Заиста мислим да ми у БиХ можемо да дођемо до добрих рјешења, попут закона о јавним набавкама у који се у цјелости укључује Привредна комора Републике Српске заједно са колегама из ФБиХ и групом стручњака који припремају своје виђење овог закона које ћемо заједно уобличити и представити као један закон за који смо сигурни да је добар за привреду БиХ. Ако је добар за привреду БиХ, не видим разлог да би неко био против његовог усвајања”, нагласио је Тегелтија.

На питање да ли је могуће да БиХ добије кандидатски статус до љета наредне године, Тегелтија је одговорио да је све до БиХ и њеног унутрашњег договора.

“Лично сматрам да би БиХ требало да испуни све потребне услове да би добила кандидатски статус 2021. године. Направили смо довољно искорака и пред нама су неке теме које можемо да ријешимо. То би била веома добра порука за све, прије свега за инвеститоре, који заобилазе БиХ управо зато што се говори да у БиХ постоји политичка нестабилност и да нема способност да напредује ка ЕУ”, истакао је Тегелтија.

Он је навео да унутар 14 приоритета које БиХ мора да испуни на путу ка ЕУ постоје поједини услови који су чисто политичке природе и који се никада нису постављали према било којој земљи у фази кандидатског статуса, али јесу у процесу даљег приближавања према ЕУ.

“Сигуран сам да ћемо ми испунити кредибилан број услова од тих 14 приоритета који ће бити јасно прихватљиви ЕУ како би БиХ добила кандидатски статус”, рекао је Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.