Тегелтија: БиХ треба да функционише без тутора

САРАЈЕВО - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија поручио је да БиХ мора да функционише без икаквог старатеља и да је мандат институције високог представника у овој земљи морао давно да буде окончан.

"Не можете бити држава уколико има тутора наметнутог са стране. Можда је институција високог представника у првим годинама након рата помогла у неким процесама, али у овом тренутну мислим да је она непотребна и да је давно требало да буде завршена њена мисија", рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да се у посљедњих десетак година показало да нико више и не размишља о томе шта ради високи представник, који је његово мјесто и улога, те да у овом тренутку дефинитивно се показују да та међународна институција више није потребна у БиХ.

"Имате осјећај код једних у БиХ да ће високи представник донијети управо она рјешења која заступа та страна што дефинитивно није могуће и није прихватљиво, а са друге стране имате неке који су у БиХ јако несигурно осјећају када је у питању високи представник јер имају осјећај да је санкционисао углавном представнике једног народа и неметао рјешења која апсолутно нису била прихватљива свима у БиХ", појаснио је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министра рекао је за БХРТ да док год постоји потреба неких да високи представник нешто уради за њих, у БиХ нема спремности на разговоре и консензус.

"Без договора и консензуса у БиХ није могуће реално очекивати успјех и нарпредак, јер се блокирају прецеси и чека на то да високи представник донесе неке законе који само једнима одговарају. То су очекивања једне стране, а при том нису реална и не могу их дочекати", рекао је Тегелтија.

Он је навео да не размишља о "игри крупних играча на свјетској политичкој сцени приликом избора новог високог представника", напомињући да све што се догађа у вези са избором њемачког дипломате Кристијана Шмита на ту позицију само говори да та међународна институција одавно не би требала да постоји у БиХ.

Он је додао да се осјећа да високи представник није добродошао у један дио БиХ, док у други јесте и подсјетио да Република Српска указује на процедурална питања у вези са избором високог представника.

С дрруге стране, додао је Тегелтија, поједини у БиХ призивају високог представника и још му поручују да не долази без бонских овлашћења, која су на својој кожи углавном осјетили представници српског народа и један број хрватског народа.

Кад је ријеч о одлазећем високом представику Валентину Инцку, предсједавајући Савјета министара је констатовао да се овај аустријски дипломата заиста трудио да у посљедњих неколико година сви његови извјештаји буду неизбалансирани, једнострани и да одражавају мишљење и ставове само једне стране БиХ.

"С тога, те извјештаје ни у БиХ и ван ње нико не доживљава озбиљно као извјештаје који осликавају реално стање. И његов посљедњи извјештај у којем говори о вирусу корона о дисфункционалности државе апсолутно не осликава право стање", појаснио је Тегелтија.

Он је нагласио да је БиХ са свим својим уставним уређењем показала значајан степен организованости и отпорности на вирус корону и када је ријеч о здравственом систему и подршци привреди БиХ.

"Због тога се тешко сложити са Инцковим извјештајима, јер они у посљедње вријеме углавном служе као метод и начин обрачуна са руководством Републике Српске", закључио је Тегелтија.

Тегелтија: Позитивни сигнали из Европске комисије према западном Балкану

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да из Европске комисије и ЕУ долазе позитивни сигнали за земље западног Балкана када је ријеч о европским интеграцијама.
"Морам признати да из Брисела и Европске комисије долазе позитивни сигнали према земљама западног Балкана и БиХ, али и да из неких других центара у Европи не долазе увијек тако позитивни сигнали и знамо да су неки од њих у стању да блокирају те процесе", рекао је Тегелтија.

Он је навео да у Бриселу увијек постоје двије стране - једна је која поставља поставља питање да ли земље западног Балкана исупњавају своје услове, а друга је обавеза ЕУ да дефинише да ли ће и како прихватити земље западног Балкана или ће непрестано измишљати неке додатне услове.

Тегелтија је за БХРТ рекао да ту не мисли само на БиХ, него на неке друге земље које већ 15 година имају кандидатски статус али још нису отвориле приступне преговоре.

Када је ријеч о помоћи ЕУ и приступним фондовима, предсједавајући Савјета министара је указао да БиХ имамо ограничен приступ тим фондовима кроз различите пројекте ИПА-е који су углавном усмјерени на изградњу институиција.

Он је навео да највећа очекивања има од тзв. Економског или инвестиционог форума западног Балкана који је одржан у Софији.

"Очекујемо заиста значајну економску подршку кроз те пројекте и о томе се непрестано разговара. Одобрено је неколико значајних пројекта за БиХ са великим грант средствима, који се једним дијелом финансирају из граната а другим из кредитних средстава. Очекујемо да ћемо до краја ове године почети са имплементацијом бар једног од та четири пројекта", навео је Тегелтија.

Предсједавајући Савејта министара је напоменуо да су ти пројекти, прије свега, усмјерени на међусобно повезивање главних градова у земљама западног Балкана.

"Разговори о Економском инвестиционом форуму за западни Балкан били су тема и недавно у Бриселу, а идуће седмице поново ћемо имати разговоре у Тирани", рекао је Тегелтија, изразивши наду да ће ти пројекти бити у реализовани у наредних четири до пет година.

Он је подсјетио да је ЕУ одобрила и одређена средства за макфоринансијску помоћ али и да је било је ту и других видова помоћи.

Предсједавајући Тегелтија је нагласио да су европске интеграције један спољнополитички циљ о којем постоји консензус у БиХ и изразио наду да БиХ до краја ове године добије кандидатски статус.

"То је ситуација од какве грађани неће осјетити позитивне ефекте у први мах али ће створити додатну енергију и код институција и код грађана када је ријеч о европским интеграцијама", рекао је Тегелтија.

Он је додао да је реално да БиХ до краја године заслужи каднидатаски статус уколико се не понови ситуација да ЕУ не постави нове услове.

Позитивне мјере влада Српске и ФБиХ дале резултате

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је данас да је економија БиХ показала велику отпорност на пандемију вируса корона, те да су мјере влада Републике Српске и Федерације БиХ /ФБиХ/ с циљем подршке кључним секторима привреде дале ефекте који ће позитивно утицати на економске прилике.
Тегелтија је рекао да ће од времена трајање епидемије вируса корона, зависити и брзина опоравка привреде у БиХ.

"Ми из различитих перспектива можемо гледати на то питање, али ако два кључна пареметра користите кад се показује колико је погођена економија једне земље онда се гледа колики је пад БДП-а у 2020. години и какве су процјену за ову годину", појаснио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, коначни резултати пада БДП-а у 2020. години још не постоје, али све реалне и објективне процјене говоре да БиХ, послије Србије, има најмањи пад бруто-друштвеног производа у региону и да су процјене за БиХ у овој години охрабрујуће.

Предсједавајући Тегелтија сматра да су мјере које су креирале владе Српске и ФБиХ дале своје ефекте, да су у првом кораку помогле кључне секторе привреде који нису могли да раде, док су послије бирали најугроженије.

Он је оцијенио да је евидентно да је то дало мјере које ће позитивно утицати на свеукупне економске прилике.

"Наша привреда је мала и отворена, значајно зависи од спољнотрговинске размјене и на страни увиоза и извоза. Број наших партнера је релативно ограничен и ми смо кључно везани за Србију и Хрватску, као наше сусједе, а затим земље западне Европе. Сви ти показатељи у тим земљама су позитивни, тако да очекујемо и раст потражње за производима из БиХ, што ће довести до реалног раста БДП-а", навео је Тегелтија.

Он је истакао да је веома важно како ће се у актуелној ситуацији БиХ у љетном периоду изборити када је ријеч о туризму и путовањима, јер ће се на тај начин рјешавати питања људи који се баве транспортом путника.

Тегелтија напомиње да су кренуле нове авио-линије, што, како је навео, значи да се очекује значајније повећање обима путовања, него што је то било прошле године.

"Евидентно је да се сада налазимо у силазној фази што се тиче брија обољелих. Мене је страх да ће бројеви поново почети да расту уколико се не будемо и даље придржавали мјера, а све говори да престајемо да их се придржавамо, и уколико не буде већи степен вакцинисаних", упозорио је предсједавајући Савјета министара.

Тегелтија је сигуран да ће економија БиХ искористити шансу која долази са успоравањем пандемије, али да се без озбиљне вакцинације земља на јесен опет може наћи у озбиљном проблему.

Упитан колико БиХ може рачунати на ЕУ фондове, Тегелтија је одговорио да БиХ на жалост, има ограничен приступ тим фондовима, те да су различити ИПА пројекти углавном усмјерени на изградњу институиција.

"Када год се деси нека криза, средства се често преусмјеравају на приоритетне проблеме. Први проблем који се појавио код средстава намијењених за БиХ су мигрантска криза, а други за борбу против ковид 19", навео је Тегелтија.

Не може се рећи, додао је он, да је БиХ незадовољана начином на који је ЕУ обезбиједила средстава путем вакцина, санитетске опреме и свега осталог што је добијено.

"Мени је најважније да у овом тренутку савладамо пандемију и да се економија, проивредни раст и стопе раста врате на оне који смо имали у 2015. и 2016. години, те да грађани почну осјећати ефекте позитивне стопе привредног раста", рекао је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара наглашава да су трошкови пандемије велики и да утичу и на степен јавног дуга у БиХ и свега осталог.

"Са значајнијим стопама привредног раста мислим да у наредне двије до три године можемо да елиминишемо све негативне посљедице пандемије", закључио је Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.