Свједочења о убиствима родитеља и рођака у Трнову

Сарајево - У наставку суђења Едхему Годињаку, Мерадису Шарићу и Мирку Бунози за злочине почињене над српским цивилима у Трнову, свједоци Тужилаштва БиХ испричали су како су сазнали за убиства родитеља и рођака почињена у љето 1992. године.

Босиљка Марјановић је мајку Јетимију посљедњи пут видјела у марту 1992. године у селу Иловица. Она је у Суду БиХ казала да је избјегла из села с породицом, док је мајка остала у кући. Комшије су јој касније, док је била у избјеглиштву, причале како јој је мајка заклана пред кућом.

"Десет година касније, комисија Црвеног крста је пронашла мјесто на којем је мајка била закопана, поред сеоског потока, у грмљу. Била је умотана у шаторско крило, а препознали смо је по братовим чизмама на ногама. Доктор који је радио обдукцију је рекао да је била погођена метком", испричала је Марјановићева, додавши да нема очевидаца који би могли рећи како јој је мајка страдала.

Директних сазнања о смрти тетке Јованке Лаловић нема ни Милена Ћиро из трновског села Граб. Њена тетка је остала у породичној кући, док су остали мјештани избјегли ка Калиновику крајем маја 1992. године. Недуго послије је чула приче о томе да је тетка запаљена у кући.

"С Комисијом смо 1993. године отишли до куће. Нашли смо теткине кости и сутрадан их покопали", изјавила је Ћиро. Додала је да је тетка једина остала у селу и није било дилеме да се ради баш о њезиним посмртним остацима.

Јела Петковић свједочила је о дешавањима у селу Годиње почетком јуна 1992. године. Када су почела ратна дејства, с породицом и осталим мјештанима српске националности склонила се у кућу комшије Алијице Годињака.

Два дана касније, њени отац Петко и мајка Савета вратили су се кући. Комшија Хамдо Годињак им је тада казао како је за њих боље да иду јер се ноћ раније, како је описала свједок, "у Ледићима десило велико зло". Отац и мајка су ипак остали у кући, а она је са осталим мјештанима избјегла у шуму.

"Отац је касније размијењен, а мајка је остала у селу јер је била тешко покретна. Комшија Владо Драшковић, који је размијењен, причао ми је да су му Едхем и Исмет Годињак рекли да је баба умрла природном смрћу и да је покопана на гробљу. Касније сам сазнала да су јој неки људи, када је остала сама, заковали врата, прекинули воду и да су јој пуцали по вратима", испричала је Петковићева.

Годину дана касније, када је Трново било под контролом Војске Републике Српске /ВРС/, Петковићева је с оцем отишла тражити мајку. Нису нашли њено тијело на гробљу. Неколико дана касније, сазнали су да је њихов комшија Зулић заробљен у затвору Кула. Он ми је рекао да мајчино тијело треба да траже око куће, а не на гробљу.

"Изашла је комисија. Мајку смо нашли поред куће, испод остатака лименог крова. Замотана у деку, са узицом око врата. Доктор је казао да је задављена женском чарапом", изјавила је свједок.

Према њеним ријечима, Едхема Годињака није виђала у селу прије него што је избјегла, преноси Бирн.

Годињака није у селу, почетком јуна 1992. године, виђао ни свједок Милован Клепић. Појаснио је да је у селу остала једино старица Савета, за коју је чуо да је умрла и да је сахрањена.

На суђењу је прочитан и исказ Јусуфа Плоскића, мјештанина села Пресјеница, који је у својој кући чувао 25 комшија Срба. Плоскић је испричао да мјештани нису дирали комшије, те да их је полицајац Хамдо Крупалија штитио од, како је навео, неког војника из Фоче који их је хтио клати јер му је у Фочи побијена фамилија.

"Око 40 мјештана је спашено и размијењено у Дејчићима. Тамо смо у школи заточену нашли комшиницу Јоку, којој смо носили храну. Она је преживјела рат", стоји у исказу свједока, који је причао и о проналаску тијела четворо комшија.

Он каже да су у кући убијене Коста и Јованка Шеховац, а Плоскићи су их покопали у кречани код куће. "У Шљивицама су страдали Мирко и Танкосава Шеховац. Кроз село је наишла нека војска и побила их", наведено је у Плоскићевом исказу.

Уз Годињака, за злочин над заробљеницима и цивилима почињен на подручју Трнова оптужени су Медарис Шарић и Мирко Буноза. На терет им је стављено учешће у злочиначком подухвату с циљем убијања и затварања Срба у селима на подручју Трнова.

Према оптужници, Годињак је био начелник Станице јавне безбједности /СЈБ/ Трново, Шарић командант Штаба Територијалне одбране /ТО/, а Буноза командант јединица Хрватских одбрамбених снага /ХОС/.

Наставак суђења заказан је за 15. март.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.