Свијет око нас: Француска Французима

Пише Пантелија МAТAВУЉ

ДAН послије предсједничких избора у Француској свима је јасно да је ова велика држава направила корак удесно. Велики дан за десничара Николу Саркозија и све Французе, који су својим гласовима потврдили исправност политике, која ће земљу "галских пијетлова" усмјеравати у наредним годинама. Побједа у другом кругу, са 53,2 одсто гласова, над упорном и смјелом ривалком Сеголен Роајал (која је сакупила 46,8 процената гласова) и није изненадила свјетске аналитичаре. Можда је више зачудила оне умјереније и - рекли би - неодлучне Французе, који традиционално, готово породично, више воле љевицу и деценијама чувају њену традицију. Побиједила је, изгледа, одлучност Француза да се коначно обрачунају са навирућим разводњавањем традиционалног француског друштва, и то у земљи провјерене демократије. Одавно се плаћа данак колонијализму и времену, када је Француска имала своје дијелове свијета. Репови бивших колонија вуку се до Париза, Бордоа, Нанта... Остали Европљани тешко у сваком већем француском граду могу да препознају да је то та земља. Усељеници из исламских земаља непрекидно запосједају француско тло без дозвола за рад, без држављанстава... Долазе илегално и желе у Француској да остану трајно. Њима је улазница једино што знају француски језик, који је танушна веза неке од бивших колонија и Париза. Француска данас плаћа данак историји. Aко је у овој држави шест милиона људи арапског поријекла, то је већ довољно да у Уставу траже већа или мања аутономна права. A, истовремено, усељавање се наставља... Да судбина Француза не би била у "брзом возу без кочничара и машиновође", они су и у првом изборном кругу похрлили на биралишта, у невиђено високом проценту за једну западну земљу. Готово 85 одсто Француза, од уписаних 44,5 милиона бирача, изашло је на изборе у првом кругу. Ваљда су се досјетили да је посљедњи часак да својим гласом усмјере Француску европским правцем. У другом изборном кругу потврдили су шта већина људи ове велике (и једне од водећих европских земаља) мисли и жели. Свакако, најпогоднији човјек за новог шефа државе је Саркози, бивши министар унутрашњих послова Француске, који се - такође - и те како разумије и у финансијске послове. Имао је нови шеф Француске велике обрачуне са имигрантима, који су не тако давно палили аутомобиле по његовој земљи и који су успавану француску јавност пренули из љуљашке. Избори су били као наручени. Као што би то и други лидери урадили одмах послије побједе, Саркози је на паришком тргу Конкорд узвикнуо да ће бити предсједник свих Француза, а да своје сљедбенике неће изневјерити! Зна то и Ширак, који га је стално и подржавао. Сеголен Роајал је послије пораза рекла нешто што би будућност тек требала да покаже - да је "покренуто нешто што се неће зауставити". Aли, нешто је сигурно - Француска се враћа Французима и они њој на очигледан начин. Французи су показали да желе да се у њиховој земљи, прије свега, створи довољно простора за живот њихових сународника, да им се обезбиједе и чувају радна мјеста, стандард и потпуни осјећај безбједности у својој земљи, којој је демократија одувијек била мила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.