Све више странаца под заштитом: Страхују од отаџбине, а у БиХ покрећу бизнисе

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - У БиХ расте број странаца који су под заштитом, а посљедњи пресјек података у евиденцијама показује да је међу њима готово подједнак број мушкараца и жена те да појединцима чак полази за руком да, у таквом статусу, у овом подручју развијају сопствене бизнисе.

• У Босни и Херцеговини крајем 2025. године евидентирано је 288 лица под међународном заштитом, што је за 35 више него годину раније.
• Већина борави у Федерација Босне и Херцеговине, док је у Република Српска 12 лица, а у Брчко Дистрикт једно лице.
• У радном односу је било 37 лица, а шест их је имало регистрован бизнис.
• Лица под заштитом имају право на рад, образовање, здравствену и социјалну заштиту.
• За њихову здравствену и социјалну заштиту у 2025. години издвојено је више од 410.000 КМ.

Избјеглички статус у БиХ одобрава се странцу који се због основаног страха од прогона због расе, вјере, националности, припадности одређеној групи или политичког мишљења налази ван земље свог поријекла, а не може или се, због таквог страха, не жели ставити под заштиту те земље. 

Право на заштиту

На ту заштиту има право и лице без држављанства ван земље свог претходног уобичајеног мјеста боравка, а које се не може или се, због таквог страха, не жели вратити у ту земљу. 

Супсидијарна заштита, с друге стране, одобрава се странцу који не испуњава услове за одобрење статуса избјеглице према Закону о азилу, ако постоје озбиљни разлози за вјеровање да ће се повратком у земљу поријекла или земљу уобичајеног мјеста боравка суочити са стварним ризиком од тешке повреде људских права и основних слобода.

Једна од надлежних институција у овом сектору је Министарство за људска права и избјеглице БиХ које и стоји иза извјештаја о збрињавању избјеглица и странаца под супсидијарном заштитом у БиХ за 2025. 

Након признавања тог статуса, заштићени добијају избјеглички картон или картон супсидијарне заштите. Избјеглички картон важи три године, док рок картона супсидијарне заштите колико траје и статус. 

У БиХ је, наиме, у децембру прошле године било 288 избјеглица и странаца под супсидијарном заштитом. То је за 35 више у односу на годину раније. 

- Земље поријекла избјеглица и странаца под супсидијарном заштитом у БиХ су Авганистан, Азербејџан, Египат, Еквадор, Индија, Ирак, Јемен, Сирија, Турска, Украјина, Црна Гора, Иран, затим Камерун, Пакистан, Македонија, Палестина, Србија, Руанда, Вијетнам, Русија, Чеченска Република и Казахстан - пише у извјештају који би ускоро требало да буде достављен на усвајање. 

Лица под међународном заштитом 

Према полној структури, 164 лица под међународном заштитом су мушкарци, а 124 жене.

У односу на земљу поријекла, све информације и подаци о избјеглицама у БиХ и странцима под супсидијарном заштитом сматрају се повјерљивим и могу бити достављени земљи поријекла само након што прибави мишљење Министарства и писмена сагласност лица или законског заступника, на којег се тај податак односи. 

Већина лица у статусу избјеглице или са супсидијарном заштитом борави на територији ФБиХ. На територији Српске је 12, а у Брчко Дистрикту борави једно лице у статусу међународне заштите.

- Сви имају приступ праву на информирање о правима, смјештај, рад, као и на образовање, здравствену заштиту, социјалну и помоћ при укључивању у друштво у БиХ - наведено је у документу Министарства за људска права и избјеглице БиХ. 

Према њиховим подацима, лани је у радноправном односу било 37 лица у статусу међународне заштите, а шест их је имало регистроване бизнисе. 

- Избјеглице и лица под супсидијарном заштитом могу слободно тражити посао, закључивати уговоре о раду и самозапошљавати се, а додатан проблем који је специфичан за ову популацију је недостатак документације о стручној спреми и изостанак мотивације за преквалификацију у циљу запослења, те културолошке разлике у односу на земљу поријекла посебно када се ради о радно способној женској популацији - пише у извјештају.

На основу сагласности Федералног министарства развоја, предузетништва и обрта, особама под овим видом заштите омогућено је покретање посла или приватног бизниса без докумената које најчешће не могу прибавити. Једној признатој избјеглици омогућено је оснивање властитог ресторана. 

Укупан износ средстава утрошених у 2025. године за потребе здравственог осигурања и социјалне заштите избјеглица и лица са признатим статусом супсидијарне заштите у БиХ премашио је 410.000 марака.

"САЛАКОВАЦ" 

Надлежне институције у БиХ обезбјеђују заштићенима приступ праву на смјештај у Избјегличко-прихватном центру "Салаковац" у Мостару којим управљају од 2007. године. Тај објекат служи за организовани смјештај свих лица у статусу која нису у могућности себи са осигурају други адекватан смјештај.

- У Центру је у 2025. боравило је 39 особа, од којих су 24 биле са признатим статусом супсидијарне заштите, 11 држављана БиХ по праву на јединство породице и четири особе у статусу тражилаца азила - пише у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.