Европа тоне у дугове: Камате гутају новац за развој и инвестиције

БРИСЕЛ - Европа све већи дио јавних прихода издваја за отплату дугова и камате, док јој остаје мање простора за инвестиције, технолошки развој и јачање конкурентности.

Раст задужености и скупље финансирање отварају питање могу ли државе измиривати постојеће обавезе, а да при томе не угрозе будући развој.

Јавни дуг еврозоне

• 88,8 одсто БДП-а – јавни дуг еврозоне на крају другог квартала 2026. године.
• 14,44 билиона евра – укупан јавни дуг еврозоне.
• +1,5 процентних поена – раст удјела дуга еврозоне у БДП-у у односу на исти период прошле године.

Јавни дуг еврозоне достигао је 88,8 одсто бруто домаћег производа (БДП) на крају другог квартала 2026. године, показали су подаци Евростата. Укупне обавезе износиле су око 14,44 билиона евра, што је 1,5 процентних поена више него годину раније.

На нивоу Европске уније дуг је достигао 82,9 одсто БДП-а. Посебну пажњу привлачи Француска, друга највећа економија еврозоне, чији је јавни дуг достигао 119,1 одсто БДП-а, односно више од 3,5 билиона евра. Буџетски дефицит Француске у 2025. години износио је 5,1 одсто БДП-а. Држава је трошила знатно више него што је прикупљала кроз порезе и друге приходе, а разлику покривала новим задуживањем.

Раст задужености и скупље финансирање отварају питање могу ли државе измиривати постојеће обавезе, а да при томе не угрозе будући развој.

Јавни дуг еврозоне достигао је 88,8 одсто бруто домаћег производа (БДП) на крају другог квартала 2026. године, показали су подаци Евростата. Укупне обавезе износиле су око 14,44 билиона евра, што је 1,5 процентних поена више него годину раније. На нивоу Европске уније дуг је достигао 82,9 одсто БДП-а. Посебну пажњу привлачи Француска, друга највећа економија еврозоне, чији је јавни дуг достигао 119,1 одсто БДП-а, односно више од 3,5 билиона евра. Буџетски дефицит Француске у 2025. години износио је 5,1 одсто БДП-а. Држава је трошила знатно више него што је прикупљала кроз порезе и друге приходе, а разлику покривала новим задуживањем.

Камате коче развој

Према процјени генералног извјестиоца за буџет у француској Народној скупштини Филипа Жувена, трошкови камата на јавни дуг, укључујући обавезе социјалног осигурања и локалних власти, требало би да порасту са  79,2 милијарде евра у 2026. на:

•  91,2 милијарде у 2027,
• 103,7 милијарди евра у 2028.

 Ако се прогнозе остваре, издаци за камате у 2027. премашили би планираних 89,1 милијарду евра за образовање. Новац за сервисирање дуга не може истовремено бити уложен у школе, инфраструктуру, истраживање или модернизацију привреде.

Према овим прогнозама, француски јавни дуг могао би 2027. достићи 3,8 билиона евра, односно 121,7 одсто БДП-а. Влада настоји да у буџету за ту годину оствари уштеде од 54 милијарде евра, али наилази на отпор у парламенту. Смањење расхода погађа различите групе бирача, док приближавање предсједничких избора сужава простор за компромис.

Француска није усамљен случај. Према Евростату, удио јавног дуга на годишњем нивоу повећан је у 18 чланица ЕУ, а смањен у девет.

Највећи раст забиљежиле су:

•  Пољска, за 6,7 процентних поена,
• Литванија са 4,9,
• Белгија са 3,8 и
• Француска са 3,7.

Насупрот томе, дуг Грчке смањен је за 11,2 процентна поена, а Кипра за 9,5. На крају другог квартала 2026. јавни дуг Грчке износио је 140,8 одсто БДП-а, а италијански 139,9 одсто. Разлика је мања од једног процентног поена, па би Италија, ако се садашњи трендови наставе, могла да преузме прво мјесто у Европској унији по овом показатељу.

Слаб раст, тежак опоравак

Европске државе тешко излазе из дужничког притиска и због скромног привредног раста. Када економија стагнира, спорије расту порески приходи, док расходи за пензије, здравство и друге јавне услуге остају високи. Владе тада бирају између смањења потрошње, повећања прихода и новог задуживања. Претјерано резање расхода може додатно успорити привреду, док већи порези оптерећују домаћинства и предузећа.

Задуживање има више смисла ако финансира инвестиције које повећавају продуктивност и будуће приходе, а не само покривање текућих потреба.

Европска унија истовремено покушава да смањи заостатак за САД и Кином у продуктивности, технологији и инвестицијама. Бивши предсједник Европске централне банке Марио Драги у извјештају о конкурентности упозорио је да Европа мора убрзати реформе, ојачати јединствено тржиште и обезбиједити више капитала за развој. Главна дилема је што су јој потребна већа улагања, док раст постојећих обавеза отежава њихово финансирање.

Економиста Љубодраг Савић упозорава да проблем задужености додатно усложњавају све мања конкурентност, тешкоће у индустрији и изложеност спољним економским и енергетским потресима. Сукоб на Блиском истоку повећава неизвјесност и притисак на цијене нафте и гаса.

- Тај ризик посебно је значајан за Европу, која истовремено мора да улаже у индустрију, технологију и енергетску сигурност, а све теже обезбеђује новац за развој. Ту се јавља кључна противречност европске економске политике. Државама су потребна већа улагања у инфраструктуру, енергетику, технологију и одбрану, али раст постојећих обавеза и камата ограничава могућност њиховог финансирања - каже Савић.

Он напомиње да задуживање само по себи не мора бити проблем ако се новац усмјерава у пројекте који повећавају производне капацитете и будуће приходе. Ако се нове обавезе углавном користе за покривање текућих расхода и старих дугова, задуженост расте без одговарајућег јачања економске основе из које ће се дуг враћати.

- Европи је зато потребно да истовремено контролише јавну потрошњу и сачува инвестиције важне за будући раст. Механичко резање свих расхода могло би додатно да успори привреду, док би наставак неконтролисаног задуживања повећавао трошкове његовог сервисирања - упозорава Савић.

Енергетска неизвјесност додатно отежава тај задатак. Скупљи гас и нафта повећавају трошкове производње и транспорта, подстичу инфлацију и могу успорити привредни раст. Истовремено, притисак да помогну домаћинствима и предузећима може приморати државе на нове буџетске издатке и додатно задуживање.

Дуг не познаје границе

Сличан притисак осјећа и Велика Британија, која није дио Европске уније. Према подацима британске Канцеларије за националну статистику, јавни дуг је на крају септембра достигао око три билиона фунти, односно 94 одсто БДП-а. Влада се током тог мјесеца задужила за 24,5 милијарди фунти, док су камате на дуг централне владе достигле 10,9 милијарди фунти, највише за септембар од почетка упоредиве евиденције 1997. године.

Британски примјер показује да излазак из ЕУ и самостална монетарна политика не уклањају проблем задужености. И држава са сопственом валутом мора да чува повјерење инвеститора и спријечи да трошкови финансирања потисну друге буџетске приоритете.

Јавни дуг САД у октобру је достигао око 40,4 билиона долара. Савић истиче да Вашингтон има значајне предности, прије свега највећу свјетску економију и долар као кључну валуту међународног финансијског система.

- То омогућава приступ капиталу под условима који нису доступни другим државама, али не отклања последице растућих обавеза - наводи Савић.

Према достављеним процјенама, америчка савезна влада годишње издваја готово 970 милијарди долара за камате, док пројекције указују на могућност да јавни дуг у наредној деценији достигне око 120 одсто БДП-а. Ни економска снага САД не уклања потребу за контролом растућих обавеза.

Европа, Велика Британија и САД немају исте економске проблеме нити једнаке могућности финансирања, али се суочавају са заједничким изазовом: како измиривати постојеће обавезе, а истовремено обезбиједити новац за развој. Европска централна банка може ублажити поремећаје на тржишту државних обвезница, али не може замијенити одрживу фискалну политику. За Европску унију додатни изазов представља евентуално заједничко задуживање, које би захтијевало договор о расподјели трошкова и одговорности међу чланицама.

- Највећи ризик није само у томе колико Европа дугује већ и у томе да ли ће њене економије расти довољно брзо да носе тај терет. Ако све већи дио јавних прихода буде одлазио на камате, а инвестиције и реформе буду одлагане, Европа би могла да плати високу цену прошлости управо губитком средстава потребних за будућност - поручио је Савић.

Гаса све мање

Извршни директор Међународне агенције за енергетику Фатих Бирол недавно је упозорио да Европа улази у зиму са историјски ниским резервама гаса и да би нови поремећаји у снабдијевању могли да изазову озбиљне проблеме. Према његовој процјени, цијене течног природног гаса могле би да расту у наредним мјесецима чак и ако би сукоб у Персијском заливу био окончан.

Пад повјерења

Повјерење потрошача у еврозони у октобру је пало на најнижи ниво у посљедњих пет мјесеци, показала је прва процјена Европске комисије. Индекс повјерења у еврозони пао је за 1,1 поен, на минус 17,9, док је на нивоу цијеле ЕУ смањен за 1,2 поена, на минус 17,3, чиме се додатно удаљио од дугорочног просјека. Пад долази у вријеме масовних протеста у Француској, Италији, Белгији, Шпанији, Португалији и Грчкој због раста цијена, недоступних станова и стања у образовању. Негативан тренд настављен је након септембарског пада, послије четири мјесеца опоравка, а на прољећно погоршање утицао је раст цијена.***

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.