Све ви­ше слу­ча­је­ва фал­си­фи­ко­вања пла­тних кар­ти­ца

БAЊA ЛУ­КA - Гра­ђа­ни Ре­пу­бли­ке Српске мо­ра­ју би­ти опре­зни ка­да по­ди­жу но­вац са бан­ко­ма­та, ку­пу­ју ро­бу или пла­ћа­ју ра­чу­не пу­тем Ин­тер­не­та, јер ве­ома ла­ко мо­гу пос­та­ти жртве ха­ке­ра, упо­зо­ра­ва­ју у Ми­нис­тар­ству уну­трашњих по­сло­ва Ре­пу­бли­ке Српске.

Пре­ма по­да­ци­ма МУП-а РС, посљедњих не­ко­ли­ко го­ди­на за­биљеже­но је ви­ше слу­ча­је­ва фал­си­фи­ко­вања пла­тних кар­ти­ца, а по­да­ци го­во­ре да је овај вид кри­ми­на­ла код нас по­чео 2005. го­ди­не.

По­чет­ком ове го­ди­не Кри­ми­на­лис­ти­чка по­ли­ци­ја Цен­тра ја­вне без­бје­днос­ти Бања Лу­ка от­кри­ла је тро­ји­цу гра­ђа­на, Бањолу­ча­не М. К. (50) и М. С. (39), као и A. И. (27) из Гра­ди­шке, ко­ји су ко­рис­те­ћи Ин­тер­нет фал­си­фи­ко­ва­ли кре­ди­тне и кар­ти­це за без­го­то­вин­ско пла­ћање.

У ма­ју су у Ту­зли от­кри­ве­ни ха­ке­ри ко­ји су про­ваљива­ли у елек­трон­ске ра­чу­не Aме­ри­ка­на­ца, Ита­ли­ја­на и Хо­лан­ђа­на, и на­ру­чи­ва­ли ску­по­цје­ну ро­бу. Ро­ба им је сти­за­ла пу­тем брзе дос­та­ве “Фе­декс” сер­ви­са.

Из Ми­нис­тар­ства уну­трашњих по­сло­ва РС упо­зо­ра­ва­ју да је до­ка­зи­вање ова­квих кри­ви­чних дје­ла ве­ома те­шко, што је до­да­тни ра­злог да гра­ђа­ни бу­ду опре­зни са бан­ко­вним кар­ти­ца­ма.

- Да би се не­ко мо­гао ка­зни­ти за одре­ђе­но кри­ви­чно дје­ло, прво се мо­ра до­ка­за­ти гдје је оно по­чињено. У овим слу­ча­је­ви­ма то је ве­ли­ки про­блем, јер ако не­ко из Бање Лу­ке фал­си­фи­ку­је по­дат­ке са не­чи­јег елек­трон­ског ра­чу­на у Швај­цар­ској и обра­тно, пос­тавља се пи­тање да ли је кри­ми­нал по­чињен у Ре­пу­бли­ци Српској или Швај­цар­ској - обја­снио је на­чел­ник Одјељења за ис­тра­ге те­шког и ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла МУП-а РС Не­бој­ша Тон­ко­вић.

Пре­ма њего­вим ри­је­чи­ма, у пра­кси се нај­чеш­ће тре­ти­ра да је дје­ло по­чињено гдје је нас­та­ла ште­та.

Пре­ма по­да­ци­ма МУП-а Срби­је, при­па­дни­ци ор­га­ни­зо­ва­них кри­ми­нал­них гру­па успи­је­ва­ју да сва­ка три до че­ти­ри мје­се­ца на­пра­ве кар­ти­це иден­ти­чне пос­то­је­ћим и та­ко са њих, ако са­зна­ју ПИН код, ски­ну сав но­вац са ра­чу­на.

Три на­чи­на фал­си­фи­ко­вања кар­ти­ца

Фал­си­фи­ко­вање бан­ко­вних кар­ти­ца и кра­ђа по­да­та­ка ра­зво­јем мо­дер­не ра­чу­нар­ске те­хно­ло­ги­је све ла­кше се ра­ди. Је­дан од на­чи­на, упо­зо­ра­ва­ју стручњаци, јес­те да се тас­та­ту­ра иден­ти­чна оној на бан­ко­ма­ту за­ли­је­пи пре­ко ори­ги­нал­не.

Ве­ома је не­при­мје­тна и не оме­та фун­кци­је бан­ко­ма­та док пам­ти ПИН ко­до­ве. Осим то­га, на мјес­ту гдје кар­ти­ца ина­че би­ва ске­ни­ра­на уба­цу­је се си­ћу­шан уре­ђај - ски­мер - ко­ји “кра­де” и чу­ва до че­ти­ри хиљаде ма­гне­тних за­пи­са ко­риш­ће­них кар­ти­ца.

Ски­мер уре­ђа­ји су ма­ле­ни и мо­гу се држа­ти у џепу и та­ко не­при­мје­тно “ске­ни­ра­ти” кар­ти­цу ко­ја је у не­по­сре­дној бли­зи­ни.

Кри­ми­нал­ци кра­ду но­вац са бан­ко­ма­та та­ко што ко­рис­те ори­ги­нал­ну кар­ти­цу. Је­днос­та­вни­ја ва­ри­јан­та је да се на та­ко­зва­ну “би­је­лу плас­ти­ку” на­не­се ма­гне­тни за­пис ко­ји је за­пам­тио ски­мер и уз по­моћ прет­хо­дно укра­де­ног ПИН ко­да мо­же се по­ди­ћи но­вац са би­ло ког бан­ко­ма­та.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.