Sve vi­še slu­ča­je­va fal­si­fi­ko­vanja pla­tnih kar­ti­ca

BANjA LU­KA - Gra­đa­ni Re­pu­bli­ke Srpske mo­ra­ju bi­ti opre­zni ka­da po­di­žu no­vac sa ban­ko­ma­ta, ku­pu­ju ro­bu ili pla­ća­ju ra­ču­ne pu­tem In­ter­ne­ta, jer ve­oma la­ko mo­gu pos­ta­ti žrtve ha­ke­ra, upo­zo­ra­va­ju u Mi­nis­tar­stvu unu­trašnjih po­slo­va Re­pu­bli­ke Srpske.

Pre­ma po­da­ci­ma MUP-a RS, posljednjih ne­ko­li­ko go­di­na za­bilježe­no je vi­še slu­ča­je­va fal­si­fi­ko­vanja pla­tnih kar­ti­ca, a po­da­ci go­vo­re da je ovaj vid kri­mi­na­la kod nas po­čeo 2005. go­di­ne.

Po­čet­kom ove go­di­ne Kri­mi­na­lis­ti­čka po­li­ci­ja Cen­tra ja­vne bez­bje­dnos­ti Banja Lu­ka ot­kri­la je tro­ji­cu gra­đa­na, Banjolu­ča­ne M. K. (50) i M. S. (39), kao i A. I. (27) iz Gra­di­ške, ko­ji su ko­ris­te­ći In­ter­net fal­si­fi­ko­va­li kre­di­tne i kar­ti­ce za bez­go­to­vin­sko pla­ćanje.

U ma­ju su u Tu­zli ot­kri­ve­ni ha­ke­ri ko­ji su pro­valjiva­li u elek­tron­ske ra­ču­ne Ame­ri­ka­na­ca, Ita­li­ja­na i Ho­lan­đa­na, i na­ru­či­va­li sku­po­cje­nu ro­bu. Ro­ba im je sti­za­la pu­tem brze dos­ta­ve “Fe­deks” ser­vi­sa.

Iz Mi­nis­tar­stva unu­trašnjih po­slo­va RS upo­zo­ra­va­ju da je do­ka­zi­vanje ova­kvih kri­vi­čnih dje­la ve­oma te­ško, što je do­da­tni ra­zlog da gra­đa­ni bu­du opre­zni sa ban­ko­vnim kar­ti­ca­ma.

- Da bi se ne­ko mo­gao ka­zni­ti za odre­đe­no kri­vi­čno dje­lo, prvo se mo­ra do­ka­za­ti gdje je ono po­činjeno. U ovim slu­ča­je­vi­ma to je ve­li­ki pro­blem, jer ako ne­ko iz Banje Lu­ke fal­si­fi­ku­je po­dat­ke sa ne­či­jeg elek­tron­skog ra­ču­na u Švaj­car­skoj i obra­tno, pos­tavlja se pi­tanje da li je kri­mi­nal po­činjen u Re­pu­bli­ci Srpskoj ili Švaj­car­skoj - obja­snio je na­čel­nik Odjeljenja za is­tra­ge te­škog i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la MUP-a RS Ne­boj­ša Ton­ko­vić.

Pre­ma njego­vim ri­je­či­ma, u pra­ksi se naj­češ­će tre­ti­ra da je dje­lo po­činjeno gdje je nas­ta­la šte­ta.

Pre­ma po­da­ci­ma MUP-a Srbi­je, pri­pa­dni­ci or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa uspi­je­va­ju da sva­ka tri do če­ti­ri mje­se­ca na­pra­ve kar­ti­ce iden­ti­čne pos­to­je­ćim i ta­ko sa njih, ako sa­zna­ju PIN kod, ski­nu sav no­vac sa ra­ču­na.

Tri na­či­na fal­si­fi­ko­vanja kar­ti­ca

Fal­si­fi­ko­vanje ban­ko­vnih kar­ti­ca i kra­đa po­da­ta­ka ra­zvo­jem mo­der­ne ra­ču­nar­ske te­hno­lo­gi­je sve la­kše se ra­di. Je­dan od na­či­na, upo­zo­ra­va­ju stručnjaci, jes­te da se tas­ta­tu­ra iden­ti­čna onoj na ban­ko­ma­tu za­li­je­pi pre­ko ori­gi­nal­ne.

Ve­oma je ne­pri­mje­tna i ne ome­ta fun­kci­je ban­ko­ma­ta dok pam­ti PIN ko­do­ve. Osim to­ga, na mjes­tu gdje kar­ti­ca ina­če bi­va ske­ni­ra­na uba­cu­je se si­ću­šan ure­đaj - ski­mer - ko­ji “kra­de” i ču­va do če­ti­ri hiljade ma­gne­tnih za­pi­sa ko­riš­će­nih kar­ti­ca.

Ski­mer ure­đa­ji su ma­le­ni i mo­gu se drža­ti u džepu i ta­ko ne­pri­mje­tno “ske­ni­ra­ti” kar­ti­cu ko­ja je u ne­po­sre­dnoj bli­zi­ni.

Kri­mi­nal­ci kra­du no­vac sa ban­ko­ma­ta ta­ko što ko­ris­te ori­gi­nal­nu kar­ti­cu. Je­dnos­ta­vni­ja va­ri­jan­ta je da se na ta­ko­zva­nu “bi­je­lu plas­ti­ku” na­ne­se ma­gne­tni za­pis ko­ji je za­pam­tio ski­mer i uz po­moć pret­ho­dno ukra­de­nog PIN ko­da mo­že se po­di­ći no­vac sa bi­lo kog ban­ko­ma­ta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.