Све слути на бурну годину: Партије увелико калкулишу именима кандидата

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако би, према календару, нови општи избори у БиХ требало да буду одржани тек у октобру, изјаве страначких првака, одлуке и откривене жеље потврђују да је сезона лова на гласове почела, а прва озбиљнија провјера рејтинга, барем када су у питању партије са српским предзнаком, биће већ за неколико дана.

Пријевремени избори за предсједника Републике Српске још нису завршени јер је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, због сумњи да је било изборне крађе, одлучила да избори буду поновљени на укупно 136 бирачких мјеста у 17 локалних заједница широм Српске. 

Нови изборни дан је заказан за 8. фебруар. Странке, првенствено СНСД и СДС, које имају кандидате за првог човјека Српске, већ су ангажоване на терену јер нема ни стандардне кампање која претходи сваком изборном циклусу у БиХ, а све с циљем да убиједе бираче који поново имају право гласа да је њихов кандидат бољи. 

И док траје та борба за главну фотељу у Палати Републике, која је отворена крајем новембра прошле године приликом првог отварања биралишта, већ је откривено да ће Бранко Блануша поново и на јесен бити кандидат СДС-а за предсједника Српске. 

Из СНСД-а још не откривају своје планове, као ни предсједник новооснованог Покрета "Сигурна Српска" (ПСС) Драшко Станивуковић иако се спекулише да ће и он у ту предстојећу трку за предсједника Републике.

Водеће партије са сједиштем у Српској имаће и кандидате за српског члана Предсједништва БиХ, а за сада је кандидатуру потврдио једино лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић, уз тврдње да овај пут неће одустати.
Испитивање пулса јавности управо о два члана Предсједништва БиХ који се бирају на територији ФБиХ је, с друге стране, доста израженије управо у том дијелу БиХ. 

Кандидата за позицију бошњачког члана Предсједништва БиХ већ сада не мањка. Ту фотељу су "нациљали" Денис Бећировић, Семир Ефендић, Рамо Исак, Шемсудин Мехмедовић, а помињу се и Бакир Изетбеговић као и Един Рамић. Изетбеговић, који је и лидер СДА, иако не потврђује да ли ће бити и у овој трци за члана Предсједништва БиХ, открива с ким би послије избора. 

- Надам се да ће опозиција из Републике Српске побиједити на изборима ове године. Надамо се да СНСД неће побиједити. Проблем је Милорад Додик. Без њега, СНСД је био другачија странка. ХДЗ БиХ је фикс, "високи представник" га је поставио на ту позицију да не вриједи рачунати ни са чим другим. Битно је да се СДА врати - рекао је Изетбеговић за медије у Сарајеву. 

С друге стране, у хрватском корпусу је доста прашине подигла најава из ДФ-а да ће њихов кандидат за хрватског члана Предсједништва бити Славен Ковачевић који је пред Европским судом за људска права тврдио да је дискриминисан као припадник осталих, да би суд утврдио да је Ковачевић ипак Хрват. 

Кандидата ће сигурно имати ХДЗ БиХ. У том контексту помиње се Дарјана Филиповић, а није искључена ни кандидатура Златка Милетића нити опција да ће свог аса имати и ХДЗ 1990.  

Политиколог Драгана Делић сматра да је у наредним мјесецима реалније очекивати интензивнију политичку кампању и заоштравање реторике, али не и истинску посвећеност конкретним дјелима. 

- Иако резултати пријевремених избора у Републици Српској нису још потврђени, политички актери су већ ушли у фазу отвореног позиционирања пред јесење изборе. Јавна сцена биће испуњена порукама и обећањима. Фокус ће бити више на грађењу политичког наратива, мобилисању бирача и ојачавању сопствене позиције, него на реформама или резултатима који би директно користили грађанима - изјавила је Делићева за "Глас". 

Кључно је, каже, да у тој динамици остане сачуван континуитет институција и имовине Српске, јер су темељ стабилности и независности. 

- Политичка борба не смије угрозити дугорочне интересе Српске ни допустити да се они прокоцкају ради подршке трећих актера који немају легитимитет код грађана - категорична је. 

Посебно је, сматра, индикативно то што СДА отворено прижељкује повратак у власт кроз евентуалну побједу опозиције у Републици Српској. 

- Такве поруке шаљу јасан сигнал грађанима какав би могао бити однос ако и дође до смјене власти те какви се политички аранжмани могу очекивати иза затворених врата. То додатно отвара питање политичке досљедности опозиције и њених стварних приоритета, али и цијене која би се могла платити кроз слабљење позиције Републике Српске - закључила је Делићева. 

Изазов 

Драгана Делић је подвукла да кључно остаје очување институција и имовине Републике Српске. 

- То мора бити линија преко које се не прелази, без обзира на интензитет кампање и притиске са стране. Зато ће наредни мјесеци показати ко се бави одговорном политиком, а ко искључиво реториком. Док ће већина енергију трошити на политичке поруке и калкулације, стварни изазов биће сачувати институционални континуитет, стабилност и интересе Републике Српске у времену појачаних политичких амбиција и отворене изборне кампање - навела је у изјави за "Глас". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.