Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Под лупом финансијских инспектора у прошлој години нашле су се сумњиве трансакције "тешке" 298,14 милиона марака.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Финансијско-обавјештајно одјељење (ФОО) Агенције за истраге и заштиту (СИПА) у прошлој години запримило је укупно 1.263 обавјештења о сумњивим трансакцијама у укупној вриједности од 298.144.814 КМ.
- Од тог броја банке су доставиле 660 обавјештења о сумњивим трансакцијама у вриједности од 267,77 милиона КМ, а остали обвезници 601 обавјештење у износу од 30,08 милиона КМ. Поред тога, два обавјештења у укупном износу од 288.484 КМ окарактерисана су као сумњива по процјени аналитичара - стоји у извјештају о раду ФОО за прошлу годину.
Презентовани подаци показују да су и у 2025. години, као и у ранијем периоду, банке имале најзначајније учешће у пријављивању трансакција, што је посљедица доминантне улоге банака у сектору финансијских услуга у БиХ. Од осталих обвезника најзначајније учешће у пријављивању трансакција имали су нотари.
У поређењу са годином раније уочено је смањење броја пријављених сумњивих трансакција са 1.279 обавјештења у 2024. години на 1.263 пријављене такве трансакције у 2025. години.
Када је ријеч о вриједности сумњивих трансакција и ту је забиљежен незнатни пад, јер је у 2024. укупна вриједност таквих трансакција износила 298,19 милиона марака, а у прошлој години 298,14 милиона КМ.
Анализа свих доступних информација и података у вези са пријавама сумњивих трансакција достављених током 2024. године показује да је након анализе прикупљених информација, података и документације отклоњена сумња у 37,04 одсто пријава сумњивих трансакција. У 62,73 одсто пријављених сумњивих трансакција ФОО је потврдио сумњу обвезника на постојање кривичног дјела или сумњу на неку другу неправилност најчешће у вези са кршењем закона из области пореза и девизних прекршаја.
Статус "у раду" и даље има 0,23 одсто пријава сумњивих трансакција.
Економисти наводе да ако узмемо укупан обим трансакција кроз банкарски систем 300 милиона иако на прву дјелује као велики новац не представља велики проценат.
- Трансакције се мјере у десетинама милијарди марака, тако да тих 300 милиона је тек мали процената у укупном обиму трансакција у банкарском сектору. Поред тога, закон и подзаконски прописи дефинишу да сваку трансакцију од одређеног износа банке морају пријављивати - казао је "Гласу" економиста Марко Ђого.
Такође, наводи да се велики износ од пријављених сумњивих трансакција на крају испостави као легалан.
- Маса је случајева гдје људи продају стан и новац су задржали пола године или годину код куће, а сада желе да тај новац пребаце у банку и купе нешто друго. И то се означава као сумњива трансакција. Тако да се на крају испостави да велики проценат од тих 300 милиона марака није стечен противзаконито - закључио је Ђого.
Законска рјешења која уређују ову област, наводи Ђого, су углавном преузета из земаља Европске уније.
- Страхујем да код нас много већи износ новца који је стечен криминалним активностима заправо никада не пролази кроз банкарски систем, јер су они који га посједују свјесни да тамо може бити примијећен – закључио је Ђого.
Обвезници у финансијском и нефинансијском сектору дужни су да ФОО-у пријављују све сумњиве трансакције и клијенте, као и готовинске и повезане трансакције у износу од 30.000 КМ и више, укључујући и трансакције са лицима из високоризичних земаља.
Иста обавеза односи се и на нотаре и адвокате који пријављују уговоре и друге исправе у вези са некретнинама, позајмицама и преносом имовине у износу од 30.000 марака и више.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.