Сумњиве трансакције тешке 129 милиона марака

БАЊАЛУКА - Агенција за истраге и заштите БиХ (СИПА) у прошлој години запримила је од банака и других обвезника 1.048 пријава сумњивих трансакција чија вриједност премашује 129,50 милиона марака.

Од укупног броја сумњивих трансакција банке у БиХ пријавиле су 859, а остали обвезници 189 трансакција које су означене као сумњиве.

- Вриједност пријављених сумњивих трансакција је у сталном порасту. У 2021. години та вриједност је у односу на годину раније знатно је повећана - казали су “Гласу Српске” у СИПА али нису навели за колико је вриједност трансакција које су означене као сумњиве повећана у прошлој години. 

Међутим, према подацима из ранијих извјештаја СИПА видљиво је да су банке, ауто-куће, нотари, берзе и други који послују у финансијском и нефинансијском сектору пријавили у 2020. години као сумњиве трансакције у вриједности од 68,3 милиона марака. То значи да је вриједност оних трансакција које су пријављене као сумњиве повећана за 61,25 милиона марака у 2021. години у односу на годину раније.

Агенција за истраге и заштиту у складу са својим надлежностима сваку сумњиву трансакцију провјерава у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности.

Члан Комисије за финансије и буџет Представничког дома БиХ Мира Пекић (ПДП) рекла је “Гласу Српске” да банкарски сектор реагује на вријеме када је у питању новац за који они сумњају да је дошао из нелегалних извора.

- Они то пријављују надлежним институцијама које треба да раде свој посао, односно да утврде одакле тај новац долази и у које намјене иде у БиХ - казала је Пекићева и додала да скок вриједности оних трансакција које су означене као сумњиве говори и да се тржиште уређује правовременом реакцијом банака.

Пекићева је додала да не види ни пуно резултата од силних пријава банака за новац који они сматрају да долази из сумњивих извора.

- Можда би и надлежне институције, прије свега СИПА, требало кадровски помоћи и ојачати јер су све софистициранији начини доласка новца. Поред тога, потребно их је и технолошки унаприједити како би пратили све те токове новце - закључила је Пекићева.

Економисти истичу да је обавеза банака да пријављују сваки трансфер, који је у великом износу, неуобичајан и потенцијално сумњив.

- То још увијек не значи да су то трансакције које су нечасне, непоштене или се ради о прању пара, него су само у тој категорији. У свакој земљи постоји могућност да се раде финансијске операције које нису часне, па тако и у БиХ - навео је економиста Зоран Павловић и додао да је БиХ мјесто гдје је раније велики износ новца из “прљавих” послова ушао у платни промет.

Криптовалуте

Мира Пекић истиче да БиХ тренутно има и проблем са увођењем криптовалута у систем јер нема законских прописа који то регулишу.

- То ће бити сигурно један и од начина уласка новца у БиХ из неких нелегалних извора. Ми се морамо прилагођавати. Банке треба да раде свој посао, а надлежне институције свој. Јер тај новац једном када уђе у БиХ, а ако се не исконтролише, брзо заврши у неким легалним пословима па му се не може ући у траг - навела је Пекићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.