Суљагићу није стало до истине

Д. М.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Суљагићу није стало до истине

БАЊАЛУКА - Директор Меморијалног центра “Поточари” Емир Суљагић званично је одбио да податке о околностима страдања жртава сахрањених у Поточарима достави Независној међународној комисији за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године.

Суљагић је у одговору навео да није дужан достављати информације по основу Закона о приступу информацијама у Републици Српској, напомињући да је “Меморијални центар Сребреница-Поточари Спомен-обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године”, како је службени назив ове институције, основан у складу са Законом о регистрацији правних лица која оснивају институције БиХ.

- Имајући то у виду, ова институција не потпада под дефиницију “јавног органа” дужног да објави информације по захтјеву физичког или правног лица у складу са Законом о приступу информацијама у РС - навео је Суљагић у одговору на захтјев за уступање информација који му је упутио директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

С друге стране, Милорад Којић каже да, с обзиром на то да је Суљагић у допису навео да је потребно да га лично упозна са дешавањима у Сребреници, има потребу да као директор Центра одговори да је кроз свој рад у овој институцији упознат са свим чињеницама везаним за догађаје у сребреничкој регији у наведеном периоду.

- Упознат сам са негирањем страдања српског народа. Напомињем да је у сребреничкој регији страдало и убијено 2.670 Срба, да су брутално убијана српска дјеца. Брутално је убијен мали Слободан Стојановић, дјеца Димитријевић и још 50 друге дјеце. Знам и да су ископане очи судији Слободану Илићу, да је прва жртва био посланик Горан Зекић. Знам, исто тако, да осим Елфете Весели, која је осуђена за индивидуалну одговорност, нико није процесуиран од стране правосудних институција. Питам Суљагића запита ли се икад какву трауму носи Брано Вучетић, који је остао без оца, мајке и брата у јесен 1992. године и који је и сам осјетио злочиначку руку кроз 55 дана заробљеништва. Очигледно је да га то не интересује - рекао је Којић за “Глас Српске”.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.