Сукоб Русије и Украјине држи Балкан у фокусу Брисела

БРИСЕЛ, САРАЈЕВО - Питање проширења Европске уније, које би обухватило и земље западног Балкана, очигледно је постало геополитичко питање и да није рата у Украјини, вјероватно ово питање не би у догледно вријеме било стављено на сто у Бриселу.

Каже ово за "Глас Српске" стручњак за међународне односе Лучиано Калужа осврћући се на Самит ЕУ - западни Балкан и декларацију која је овом приликом усаглашена и усвојена.

- Ратови мијењају геополитичке односе у свијету. И овај сукоб у Украјини је несумњиво утицао на многе процесе, па и ове које сада видимо унутар Европске уније, а који се односе и на питање проширења ове заједнице. Вјерујем да БиХ сигурно не би тренутно била у фокусу Брисела да није овог рата на самим границама Европе, а поготово јер је у њега укључена Русија, која се доживљава као велики непријатељ. Не желим да будем погрешно схваћен, колико год овај сукоб био трагичан и ужасан, он је у једну руку био и вјетар у леђа БиХ, односно њеним настојањима да једног дана постане пуноправна чланица ЕУ. Сада је уведен један либералнији приступ, који морамо искористити - каже Калужа.  

Ова заједница, наводи, причом о убрзаном пријему земаља западног Балкана жели да оствари свој утицај на овим просторима, који се сматрају меким трбухом Европе, да би се заокружиле спољне границе, унутар којих не би било више никаквих већих сукоба.

- Стога вјерујем и да ће пут БиХ ка Европској унији бити интензивиран, поготово ако буде настављено са испаљивањем стријела између Европе и Русије. Уколико се то настави, и наш пут ће бити бржи. Ако погледамо ситуацију у региону, готово све балканске земље покушавају то искористити и, условно речено, наплатити. И ми унутар БиХ то морамо схватити. Да ли је БиХ ближа ЕУ? Јесте, баш као и сам процес приступања. Да ли је Брисел либералнији? Јесте! Да ли смо ми у БиХ свјесни ових процеса, да можемо искористити ове геополитичке турбуленције? Нисам баш сигуран, иако нам све иде наруку - каже Калужа.

Додаје и да овдашњи политичари нису једини кривци, јер врло често се зна десити да и када се усагласи доношење неких реформских закона, који би нас приближили ЕУ, донесу се неке санкције или подигну оптужнице, које су инициране споља.

- Као да постоји нечија страна рука која не жели мирну и стабилну БиХ. Она нам не допушта да главу ставимо изнад воде - наводи Калужа.    

На Самиту ЕУ -  западни Балкан, одржаном 18. и 19. децембра у Бриселу, усвојена је декларација у којој се истиче да је будућност овдашњих простора у овој заједници, те да је стратешко партнерство важније него икада, поготово због свих радикалних промјена у свијету, а прије свега рата Русије и Украјине. Наводи се и да геополитички контекст у Европи захтијева јединство и солидарност свих у чврстој подршци Украјини.

У декларацији се истиче и да ће Брисел наставити да подржава партнере са западног Балкана како би помогла и у ублажавању утицаја који поменути рат има по њихове економије, друштва и безбједност. Исказана је и посвећеност даљем развоју, јачању дијалога и сарадње у области безбједности и одбране, уз поруку да ће ЕУ наставити да подржава Балкан у борби против хибридних и сајбер пријетњи, као и манипулисања информацијама.

У документу се говори и о Инструменту за реформу и раст за западни Балкан, у вриједности од шест милијарди евра и поручује да је Унија спремна да размотри даље приједлоге за унапређење економске интеграције региона са ЕУ, дефинисане кроз Плана раста.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен сматра да се заједница мора уздићи до нове реалности јер, како је појаснила, није довољно само оставити отворена врата за будуће чланице, већ се мора бити и активан у њиховом привлачењу. Поновила је да ће процес приступања и даље бити ригорозан - заснован на заслугама, али да ће с обзиром на геополитичку ситуацију, бити удвостручени напори да се подрже они балкански партнери који желе да напредују.

Савјет министара БиХ недавно је усвојио два веома важна закона, нацрт закона о заштити личних података и о граничној контроли, чиме су испуњена два услова на европском путу БиХ. Шеф Делегације ЕУ у БиХ Луиђи Сорека упозорио је да је потребно усвојити још и нови закон о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС), али и закон о судовима.

Гас и струја

У декларацији која је усвојена на Самиту истиче се да земље са западног Балкана треба да користе европске механизме за заједничку куповину гаса како би смањиле своју зависност од руског гаса. Наводи се и да би земље са ових простора требало да искористе прилику отварања тржишта електричне енергије, уз спровођење неопходних регулаторних реформи.

Без датума

Бивши предсједник Европског савјета Шарл Мишел је током посљедњег самита говорио о 2030. као години у којој би требало да дође до наредних приступа. Његов насљедник Антонио Цоста ту годину није поновио. Аналитичари сматрају да прије самог процеса новог пријема и сама ЕУ мора спровести одређене реформе, које би регулисале начин гласања унутар ове уније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.