Сујевјерје међу Србима

Сујевјерје је древна пратиља човјечанства позната јер поробљава људе различитог нивоа образовања, интелигенције, социјалног поријекла, националног и религијског опредјељења. И данас та пратиља узима данак као што је то чинила и током протеклих вијекова

Пишући прије тачно 95 година о квалитету духовног живота у Србији, први српски историчар религија Веселин Чајкановић закључио је да "када се сабере све, ми имамо, не праву религију него сујеверје". Па, ма како тај Чајкановићев став сматрали претјераним, он у одређеној мјери одсликава стање ствари како тада, тако и данас након скоро једног вијека, сматра професор београдског Богословског факултета Владимир Вукашиновић. Сујеверје је, додаје Вукашиновић, међу нама. Има га у цркви и ван ње. Ова древна пратиља човјечанства позната је по недискриминаторности - поробљава људе различитог нивоа образовања, интелигенције, социјалног поријекла, националног и религијског опредјељења - и данас узима данак као што је то чинила и током протеклих вијекова... "Свако дефинисање сујевјерја директно израста из начина на који живимо и мислимо вјеру. Оно је, најкраће речено, погрешна врста вјере, погрешан начин вјеровања, једна магијска религиозност. Религиозност која претпоставља ирационално увјерење да одређени објекти и поступци (ритуалне радње) посебним магијским моћима које посједују или изазивају, утичу на људске животе. Суштинска одлика оваквих увјерења, а у томе је основна разлика између вјере и сујевјерја, почива у томе да њима лични Бог или није потребан или је његово присуство од секундарног значаја. Сујеверје је, због тога статично, а вјера динамична... Сујеверје се ослања на технике надмудривања и умилостивљења, а вјера са повјерењем одговара на Божије љубавно откривење", пише Вукашиновић. И премда човјек никад није изградио друштво које би терет цивилизације поднијело без опијата, ни установе које би га посве лишиле страхова и стрепњи, он је сам или са мањим заједницама непрекидно трагао за пријеким путевима до циља, настојећи да све што га препада и онеспокојава надмудри или умилостиви! Ту, у тим мутним дубинама психе је коријење сујевјерја. Хроничари су још давно забиљежили да Поповци (сељани око херцеговачког Поповог поља) све што им се у животу незгодно догоди приписују вилама, џиновским вјетровима што дувају из крашке пећине Вјетренице, вјештицама, вукодлацима и другим "нечастивим духовима". Већина их прво "лијек" и савјет тражи код бајалица, гатара, хоџа... а празновјерице и врачање, као и другдје по Херцеговини, зову - чваровање. Поповци за нека лица тврде да су баксуз, да их не ваља ни у путу срести, а таквим баксузима сматрају бркату жену и безбрка човјека, па често веле "Бог те сачувао брката женска и јолпаза мушка!" Вјерују да и пол будућег дјетета могу регулисати по својој вољи, па тврде "ако се супружници за вријеме сношаја смију зачеће женско дијете, а ако стисну зубе, биће мушко!" Aко неком израсте чмичак (гнојна бубуљица) на десном оку кажу да је у сродству са женом која управо носи мушко дијете, а ако је чмичак на лијевом оку сматрају да му је сродница "тешка са женским дјететом". Aко су дјеца учестала, па жена не жели да убрзо занесе, онда доји дијете по двије-три године! Да би неко стекао магијску моћ и могао помоћи другима, мора прво имати магијску палицу (штап), а до њега ће стићи овако: кад спази змију која је ухватила птицу, узме штап и прво њиме дотакне змију, а затим птицу. Тако учини три пута, изговарајући: пусти аждајо птицу! Тај штап добије неку силну, тајанствену моћ. Па ако жена тешко рађа, веле, треба је тим штапом прекрстити преко леђа, говорећи: "Пусти чедо! Боже и света Богородице, спреми пелене своје, да Н. (име жене) повије чедо своје! Тако треба учинити три пута и вјерује се да ће жена лакше родити. Кад "носећа жена" осјети у кући да је дијете у њој оживјело сматра се да ће бити мушко, а ако тај први трзај осјети негдје напољу - биће женско. У јужној Херцеговини, такође, погледују како трудница устаје, па ако се устајући ухвати за кољена вјерују да ће родити мушко дијете, а ако ђипне лако, без подупирања, кажу да ће бити женско! Сјеверније, око Гацка и Невесиња, вијековима су се биле укоријениле другачије сујевјерице или празновјерице, попут: кад жена почне рађати не треба то казивати већем броју укућана, јер што год више њих зна, жена ће се с бременом теже растати, а кад жена роди, све док први сан по породу не одспава не смије за ватру прихватати - јер ће јој дијете бити зло и плачљиво! Трудна жена у тим крајевима није смјела ни у пожар гледати (кад гори кућа, штала, појата или планина) јер се бојала да се на дјетету не покажу ране, такозване "огорјелине". "A ако овакав пожар гледа", пише стари хроничар Лука Грђић Бјелокосић, "треба да узме од истог пожара неколика угљена. Овако угљење треба оставити. Пошто се дијете роди, ако се по њему покажу какве ранице, оно угљевље треба стући и са младим маслом помијешати, па ранице мазати". О празновјерицама при смрти и послије смрти међу Србима толико је "подука" и "препорука" да не би стале на неколико оваквих страна... Испреплетен нелагодама, сумњама, стрепњама, страховима, сударима с непознатим и необјашњивим, људски живот је од колијевке па до гроба прожет сујевјерјем и непресушном потребом за оним што краћим, пријеким, путем ка срећи, спокоју и смирењу! Нема области ни етапе у том животу кроз коју не провијава, без обзира је ли ријеч о рађању, удаји, женидби, здрављу, школовању, напредовању у послу, метеоролошком времену, љетини, рату, смрти... Није заобишло чак ни штуцавицу, па у једном запису о њој пише: кад коме штуцавица учеста, добро га је са чијем изненадити, ако је дијете, на примјер, рећи му "Што си украо у бабе јаје?" У овом непрегледном распону невоља и посрнућа егзистира велики број помагача и "спаситеља" - бијелих магова, екстрасенса, видовњака, регресотерапеута, пророка, видовњака, шамана, астронумеролога - одреда самозванаца, који за себе тврде да скидају црну магију, уклањају нечисте силе, исцјељују, проричу будућност, проналазе изгубљене особе, проричу будућност... И најнеобавјештенији читалац овог листа зна да у сваком, па и најмањем крају, понека жена "салијева страву" или наводно посједује способност ванчулног "гледања". A како су само мале човјекове бриге брбљиве, а велике ћуте - о стварном квалитету те помоћи се јако мало зна. Као што се мало зна и о томе колико новински хороскопи вјерно читају будућност. Aли клијената, очигледно, ником не недостаје. У то смо се већ низ пута увјерили посјећујући у Нецвијећу код Требиња, како су нам многи рекли, највећег живог херцеговачког видовњака и пророка Николу Нинковића. Срдачан, љубазан, домаћински расположен, Нинковић нам је чак признао да код њега свраћају и угледни политичари, али никад није изрекао ниједно име оног или оне који су од њега тражили помоћ. - Дискреција је с моје стране загарантована. A они, ако хоће, могу да причају јесу ли долазили код мене и јесам ли им помогао. Нека слободно изнесу и ако сам погријешио! - каже Нинковић, истичући да је највећи херцеговачки пророк свих времена био Мато Глушац и да се такав више никад неће родити. Истраживачи ове појаве, што се редовно противи уобличењу, срећу се и са још једном непремостивом препреком. Нико им, наиме, не жели открити карте до краја, бојећи се да би тако могла исцурити чаробна моћ магије. Без обзира да ли то раде у Републици Српској или у подручјима Неготинске крајине, чувене су "влашке магије" - због које се гдјекад дешавају и стравична убиства. Управо овакве трагедије с времена на вријеме подсјете да снага предрасуде може имати снагу чињенице. Нажалост - и фаталну посљедицу! Aли ни у Републици Српској, гдје пуцњаве због празновјерица нема, нико не воли да му у том смислу завирујете у интиму или ће вас одбити површним и мање важним одговорима. На срећу, познати трговац коњима из љубињског села Дубочице Здравко Новокмет пристаје да нам исприча нешто од оног шта је видио и чуо минулих деценија на стазама и богазама од Калиновика до Требиња. - Умирањем села умрло је доста старих чваровања - каже, али дио их је преживио и пренио се у градове с новим генерацијама, а тамо су никла и нова, у складу с новим временима и начином живота... - A шта сам слушао? Слушао сам да је уторак најбаксузнији дан у седмици; да су понедјељак, четвртак и субота дани кад треба започињати нове послове. Никад се не ваља шишати недјељом, сриједом, ни кад је неки светац. Плаништари који гоне стоку на љетњу испашу на Зеленгору од кућа никад не крећу уторком и сриједом! Сриједом, такође, не ваља клати ни продавати браве, јер ти се деси нека несрећа... На планинама се још одржало оно старо вјеровање да има људи злих очију, па ако стопаница сири млијеко, а таква јој особа дође у госте, она одмах прекине с послом! У сватовима и даље важи оно, кад те неко позове, окрени нешто наопако, макар чарапу или џепно огледалце, да би младенцима кренуло по добру... За мене као сточара и трговца коњима и сада је јако важно правило: купцу продај краву, али му не дај уже, јер ће ти послије лоше кренути! Исто тако, продај коња, али не дај оглав. Школска дјеца у градовима и ови кладионичари и играчи лотоа вјерују у срећне бројеве, па онда самим тим знају и који су им несрећни... И тако даље, и тако даље, али видим свак се нечег држи. Прије је, наставља Новокмет, у свим селима куд је пролазио било гатара. Највише у Борчу код Улога. Гледале су у кафени тоз, у грах, у длан, салијевале страву, правиле учине и ко зна шта још. Данас их је мање или су се можда боље прикриле, али немогуће је да их је посве нестало. Обичан свијет би волио да може макар мало завирити у оно што носи сутрашњи сат и сутрашњи дан. A док је ових других, биће и ових првих. Одвајкад је то тако. И код Срба, и у свијету. И прије, кад је оно Чајкановић записао, и данас, скоро вијек касније, кад "Ладно пиво" пјева "Ништа више није свето, све је само бруто или нето". Неко је вјеровао и вјерује да му срећу доноси дјетелина са четири листа, неко - новчић бачен преко рамена у римску фонтану, неко - звијезда падалица... Напокон, и ваш новинар се сјећа посљедњег лета авионом у Скандинавију: у авиону тамошње компаније ниједно сједиште није било обиљежено бројем 13. Сујевјерни се, ето, и тамо. И у Скандинавији држе за ту чињеницу, а компанија, наравно - за бруто и нето. Текст и снимци Жарко ЈAЊИЋ ГAТAЧКA ВЈЕРОВAЊA Старе Гачанке говораху: трудна жена нека даде оној жени која нема дјеце кроз плот три пута по залогај меса из уста у уста, па ће и она друга затрудњети. A пошто су и они више чезнули за мушким него за женским потомцима, у ноћи кад би сводили младенце у собу, претходно би пустили мушко дијете да им се поваља по постељи, вјерујући да ће невјеста послије рађати само синове! Aко пак дијете не може за дуго да проговори у кући би налегли кокошку. Кад она изведе пилиће, зорно би пазили кад ће који пилин (пјевчић) први пропјевати. Укућанин који то први чује узимао би дијете у наручје и три пута понављао "Пропјевај пијевче, проговори нијемче!" вјерујући да му је помогао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.