Судије држе кључеве биралишта

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Уставни суд БиХ у крњем саставу требало би да данас донесе одлуку по апелацији адвокатског тима Милорада Додика, а став који заузму судије директно ће ставити тачку на нагађања да ли ће или неће бити пријевремених избора за предсједника Српске.

Ванредна пленарна сједница Уставног суда, у онлајн формату, заказана је за данас, са почетком у 13 часова, са само једном тачком, а то је апелација коју је Додиков правни тим поднио у августу због пресуде коју му је изрекао Суд БиХ са сједиштем у Сарајеву.

Додик је, као предсједник Републике Српске, правоснажно пресуђен јер није испоштовао и спровео одлуке Кристијана Шмита који се налази у фотељи високог представника, с обзиром на чињеницу да га републички органи не признају јер на ту позицију није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

Додику је изречена једногодишња казна затвора и шест година забране обављања функције предсједника Српске. Његов правни тим је реаговао када је првостепену пресуде потврдило и Апелационо одјељење Суда БиХ те су од Уставног суда БиХ затражили привремену мјеру забране извршења, односно "замрзавање" пресуде до њихове коначне одлуке.

Одлука Уставног суда биће коначна. Могуће су, према ријечима стручњака, двије опције - да суд одбаци апелацију или да је потврди, а у том случају би Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ требало да обустави активности за спровођење пријевремених избора за предсједника Српске који су заказани за 23. новембар, јер је, између осталог, та одлука донесена на темељу пресуде Суда БиХ.

Први човјек ЦИК-а Јован Калаба јуче није одговарао на позиве, а да ЦИК ради озбиљно на припреми избора потврђено је на посљедњој сједници. Чланови су, наиме, крајем прошле седмице изгласали одлуку о одређивању бирачких мјеста за гласање у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ на пријевременим изборима за предсједника Српске.

Гласање би требало да буде организовано на двије локације у Њемачкој. У питању су Генерални конзулат БиХ у Минхену и Амбасада БиХ у Берлину те у зградама амбасада у Аустрији и Србији, док ће на осталим дестинацијама моћи да гласају путем поште.

Усвојена је и одлука којом су 2.303 предсједника и 1.963 њихова замјеника испунила услове за именовање, али појединци вјерују да, ипак, постоји нада да ће Уставни суд БиХ укинути пресуду Додику.

- Ако Уставни суд БиХ буде одлучивао по Уставу, укинуће пресуду Суда БиХ, а промијењене политичке околности дају наду да би до тога могло да дође - рекао је јуче Срни адвокат Горан Петронијевић који је дио Додиковог тима.

Петронијевић је казао да је Шмит промијенио Кривични закон БиХ у који је унио члан намијењен искључиво за Додика, док је у поступку прекршен низ ствари као што је временско важење закона, односно ретроактивност.

- Таква одлука не би смела да буде разматрана пред међународним судовима као што је Европски суд за људска права у Стразбуру, јер би се онда показало све оно што се дешава у БиХ - каже Петронијевић.

Ипак, иако су се повећале шансе за апелацију, није претјерано оптимистичан, због састава суда и "његове нелегалности, јер поступа у окрњеном саставу".

Уставни суд, према Уставу, броји девет судија. Четири бира Представнички дом федералног парламента, два Народна скупштина Републике Српске, док су тројица странци по избору Европског суда за људска права.

Суд, наиме, већ дуже вријеме функционише без судија из Републике Српске. Миодрагу Симовићу је мандат истекао крајем 2022, док је Златко Кнежевић почетком 2024. поднио захтјев за одлазак у пензију, а Скупштина не жели да именује нове судије све док у Уставном суду сједи троје странаца.

Ипак, суд функционише на основу акта који прописује да је за одржавање пленарне сједнице потребна већина свих судија, односно најмање пет те да чињеница да нема судија из Српске није разлог за њено одгађање.

- Судија се не може уздржати од гласања. Одлука на пленарној сједници и у Великом вијећу доноси се већином гласова од укупно девет судија. Изузетно, када у пленарној сједници у доношењу одлуке учествује мање од укупног броја од девет судија, и то због разлога наведених у члану 90. став (1) или члану 98. ових правила, као и када нису изабране све судије, или када је судија/судије у дужем периоду, због болести, спријечен вршити функцију, ако најмање пет судија не гласа идентично о приједлогу одлуке о захтјеву/апелацији, у случају из члана 98. одлучивање о тој одлуци ће се одгодити за једну од наредних сједница, али не дуже од шест мјесеци, а ако се иста ситуација након истека тог рока понови, глас предсједника Уставног суда, односно судије који га замјењује, рачуна се двоструко - пише у правилима рада те правосудне институције.

 

Кандидати за предсједника Републике Српске:

Синиша Каран (СНСД)

Бранко Блануша (СДС)

Драган Ђокановић

(Савез за нову политику)

Никола Лазаревић

(Еколошка партија РС)

Игор Гашевић

(независни кандидат)

Славко Драгичевић

(независни кандидат)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.