Судбина пута БиХ ка НАТО-у: МАП чека изборе

Бањалука - Босна и Херцеговина још није демонстрирала довољан ниво озбиљности одбрамбених политика на државном нивоу да би могла активирати Акциони план за чланство у НАТО-у (МАП), рекао је извор “Независних” упућен у ову проблематику.

Наиме, годишњи планови у оквиру МАП-а се обично усвајају у септембру па је то у устаљеној пракси мјесец када се може очекивати евентуално доношење одлука у вези са НАТО путем БиХ. Наш саговорник је појаснио да у оквиру НАТО-а постоје двије линије размишљања о могућем чланству БиХ у НАТО-у. Како каже, прва линија је политичка, и у њој се огледају политичка и геостратешка питања у свјетлу којих се посматра и чланство БиХ у тој организацији. Примјера ради, како каже, земље које сматрају да је Русија безбједносна пријетња склоније су примању БиХ у НАТО као један од могућих потеза у геостратешким односима. Друга линија, како каже, је војно-техничка, у којој се војни професионалци питају да ли је земља у стању да извршава све обавезе које чланство у НАТО-у предвиђа.

Примјера ради, како каже, поставља се питање може ли БиХ чувати војне тајне, или ће их неко у безбједносној администрацији достављати трећој страни. Осим тога поставља се и питање може ли БиХ доносити јединствене одлуке кад је у питању нека потенцијална безбједносна криза, или би њено унутрашње усаглашавање успоравало доношење одлука на нивоу Алијансе. Додао је да је питање војне имовине управо и постављено не као директни услов, већ као доказ да је БиХ превазишла застоје и потенцијалне проблеме у безбједносном сектору.

Денис Хаџовић, експерт за безбједност из Сарајева и директор Центра за безбједносне студије, каже да БиХ неће активирати МАП на засједању Сјеверноатлантског савјета у септембру, јер би, како сматра, таква одлука могла додатно поларизовати бх. политичку сцену и бити искориштена као веома погодна тема за пројицирање опречних и контроверзних политичких ставова током предизборне кампање.

“Уколико НАТО одлучи да редуцира своје политичке услове из Талина везане за регистрацију цјелокупне непокретне војне имовине на државу, те уважи напоре који су уложени у књижење ове имовине на нивоу ФБиХ, вјероватно ће сачекати процес имплементације изборних резултата и формирање власти. Уколико тај процес буде могуће спровести у складу са демократским принципима и у разумном року, могла би се након тога очекивати одлука о активирању МАП-а”, сматра он. Додаје да би једна од опција могла бити нешто слично што је ЕУ урадила с имплементацијом одлуке “Сејдић и Финци”.

“Упориште за једну такву одлуку свакако  постоји и у ставовима Војног комитета НАТО-а, који је приликом задње посјете МО БиХ и ОС БиХ јасно исказао ставове да је БиХ у погледу војних услова испунила све критерије за активирање МАП-а”, наводи он.

Душанка Мајкић, пак, члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ, сматра да је БиХ далеко од НАТО-а и сумња да ће бити активиран МАП у догледно вријеме.

“Није довољно да неко дође и каже да смо нешто испунили, већ морају бити испуњени прави услови. А да ли ће БиХ икад постати чланица - то зависи од многих ствари које се односе на одлуке у земљи. Што се тиче српске стране, ми смо категорично против и сматрамо да БиХ треба да остане неутрална на исти начин као што је Србија”, каже Мајкићева.

Хаџовић додаје да је тешко говорити о предностима активирања МАП-а с обзиром на опречне ставове у вези са НАТО-ом, али да би БиХ активирањем повећала свој углед на међународном плану.

“Истовремено би се и проширио број институција из БиХ које сарађују са НАТО-ом, између осталог и оних које су задужене за промицање владавине права, а самим тим и бољу заштиту људских права појединаца”, каже он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.